<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Алена Гнаўк &#8211; Царква і палітычны крызіс у Беларусі</title>
	<atom:link href="https://belarus2020.churchby.info/tag/alena-gnauk/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://belarus2020.churchby.info</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Sat, 25 Apr 2026 20:44:31 +0000</lastBuildDate>
	<language>be</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.7.5</generator>

<image>
	<url>https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2021/10/cropped-cropped-logo-100x100.jpg</url>
	<title>Алена Гнаўк &#8211; Царква і палітычны крызіс у Беларусі</title>
	<link>https://belarus2020.churchby.info</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>КДБ дадаў у «экстрэмісцкія фармаванні» выбарчыя спісы Каардынацыйнай рады — у іх ёсць і вернікі</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/kdb-dadau-u-ekstremisczkiya-farmavanni-vybarchyya-spisy-kaardynaczyjnaj-rady-u-ih-yoscz-i-verniki/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Александр Шрамко]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 25 Apr 2026 20:44:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[За экстрэмізм]]></category>
		<category><![CDATA[Па-беларуску]]></category>
		<category><![CDATA[ПЕРАСЛЕД]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Юрась Зянковіч]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=24215</guid>

					<description><![CDATA[Сёння КДБ прызнаў «экстрэмісцкімі фармаваннямі» шэсць выбарчых спісаў, якія ішлі на выбары ў Каардынацыйную раду 4-га склікання. Гэта азначае, што ўдзельнікаў гэтых спісаў фактычна запісалі ў «ўдзельнікі ЭФ». Сярод новых «удзельнікаў» — нямала людзей, звязаных з хрысціянскім асяроддзем: актывісты беларускай дыяспары ў Бельгіі грэка-каталік Зміцер Піменаваў і праваслаўная верніца Галіна Мацюшына, святар з Таронта Вячаслаў [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Сёння КДБ прызнаў «экстрэмісцкімі фармаваннямі» шэсць выбарчых спісаў, якія ішлі на выбары ў Каардынацыйную раду 4-га склікання. Гэта азначае, што ўдзельнікаў гэтых спісаў фактычна запісалі ў «ўдзельнікі ЭФ».</p>



<p>Сярод новых «удзельнікаў» — нямала людзей, звязаных з хрысціянскім асяроддзем: актывісты беларускай дыяспары ў Бельгіі грэка-каталік <strong>Зміцер Піменаваў</strong> і праваслаўная верніца <strong>Галіна Мацюшына</strong>, святар з Таронта <strong>Вячаслаў Кучук</strong>, былыя палітзняволеныя, якія нядаўна былі вызваленыя, <strong>Алена Гнаўк</strong> і юрыст <strong>Юрась Зянковіч</strong>, а таксама праваслаўныя вернікі <strong>Анатоль Міхнавец</strong> і <strong>Вадзім Кабанчук</strong>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Мониторинг преследований христиан в Беларуси за декабрь 2025 года</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/monitoring-presledovanij-hristian-v-belarusi-za-dekabr-2025-goda/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дмитрий Корнеенко]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 31 Dec 2025 09:44:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Аналітыка, каментарыі]]></category>
		<category><![CDATA[Беларускія святары]]></category>
		<category><![CDATA[Дыфамацыя і прапаганда]]></category>
		<category><![CDATA[За экстрэмізм]]></category>
		<category><![CDATA[На русском]]></category>
		<category><![CDATA[ПЕРАСЛЕД]]></category>
		<category><![CDATA[Праваслаўная Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Пратэстанцкія цэрквы]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[ХРЫСЦІЯНСКАЯ ВІЗІЯ]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Алесь Бяляцкі]]></category>
		<category><![CDATA[Алесь Чумакоў]]></category>
		<category><![CDATA[Андрэй Селянінаў]]></category>
		<category><![CDATA[Даніэль-Ландсэй Кейта]]></category>
		<category><![CDATA[Павел Севярынец]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Іванцоў]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=23455</guid>

					<description><![CDATA[Преследование религиозных деятелей Сложившаяся в условиях авторитарного режима система регулирования религиозной сферы приводит к регулярному вмешательству государства в кадровую политику и автономию религиозных организаций, защищенную правом на свободу религии и убеждений. В условиях политического кризиса священнослужители становятся особо уязвимой категорией, которую проверяют на лояльность посредством изучения соцсетей, содержимого телефонов, через мониторинг проповедей и молитв. Активные [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<h2 class="wp-block-heading">Преследование религиозных деятелей</h2>



<p>Сложившаяся в условиях авторитарного режима система регулирования религиозной сферы приводит к регулярному вмешательству государства в кадровую политику и автономию религиозных организаций, защищенную правом на свободу религии и убеждений. В условиях политического кризиса священнослужители становятся особо уязвимой категорией, которую проверяют на лояльность посредством изучения соцсетей, содержимого телефонов, через мониторинг проповедей и молитв. Активные верующие также подвергаются преследованиям в связи со своими действиями и словами, которые трактуются властями как политические правонарушения и преступления, связанные с выражением нелояльности политическому режиму.</p>



<p>Так в <strong>декабре </strong>стало известно о задержании православного верующего <strong>Алеся Чумакова</strong> –известного музыканта, регулярно выступающего в церквях с рождественской программой, . Он был задержан в начале декабря 2025 года, судя по всему, сначала по административному делу, и получил арест сроком на 14 суток. Позже стало известно, что <strong>17 декабря 2025 года</strong> по решению КГБ его объявили членом «экстремистского формирования» – культурной инициативы «<a href="https://www.instagram.com/da_zorau/?hl=de">Да Зораў</a>». По мнению КГБ, туда входят он, а также Семен Малашенков. В данный момент Чумаков находится в СИЗО-1.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Преследование через обвинения в экстремизме</h2>



<p>Признание независимых средств массовой информации, веб-сайтов, телеграм-каналов, социальных сетей, а также символов, связанных с мирным протестом, «экстремистскими материалами» белорусских религиозных деятелей и сообществ, а также публикаций, посвященных деятельности религиозных организаций и верующих, является в Беларуси систематическим. Это является одним из способов ограничения права на свободу информации и давления на религиозное сообщество.</p>



<p>В декабре 2025 года стало известно, что <strong>28 ноября 2025 года</strong> суд Ленинского района Могилёва принял решение о включении в список «экстремистских материалов» сразу нескольких инициатив христианской направленности в Facebook.</p>



<p>Это страница в фейсбуке «Pray for Belarus», на которой размещались на английском языке новости о политической ситуации в Беларуси. На страницу подписаны 13 тысяч человек и последнее обновление было 4 марта 2022 года. Также была включена <a href="https://www.facebook.com/chdruch">страница</a> сообщества «Сацыяльна-Хрысціянскi Рух» в фейсбуке. Страница обновляется редко, раз в несколько месяцев. Кроме того, в список попала официальная <a href="https://www.facebook.com/profile.php?id=100086630556174">страница</a> в фейсбуке сообщества «Беларуская хрысціянская дэмакратыя» (БХД) в Варшаве. Последнее обновление страницы датируется январем 2025 года.</p>



<p>«Христианская визия» ведет подробный мониторинг преследований верующих и сообществ через обвинения в экстремизме — подробней в в обзоре по <a href="https://belarus2020.churchby.info/presledovanie-religioznogo-soobshhestva-v-belarusi-cherez-obvineniya-v-ekstremizme/">ссылке</a>.</p>



<h2 class="wp-block-heading">Новости политзаключенных христиан и свобода религии в заключении</h2>



<p>В<strong> декабре 2025 года</strong> правозащитный центр «Вясна» <a href="http://t.me/viasna96/32860">уточнил</a>, что 41-летний гомельский проповедник и врач по образованию <strong><a href="https://belarus2020.churchby.info/yagello-aleksej/">Алексей Ягелло</a></strong> получил наказание в виде лишения свободы и сейчас содержится в СИЗО-3 Гомеля. Ранее сообщалось лишь, что Гомельский областной суд признал его виновным по ч. 1 и ч. 2 ст. 361-4 УК («содействие экстремистской деятельности»), а характер назначенного наказания оставался неизвестным. По данным правозащитников, преследование, вероятно, связано с «делом Гаюна» — массовыми репрессиями против людей, подозреваемых в передаче информации мониторинговому каналу «Беларускі Гаюн», отслеживающему действия российской армии в Беларуси.</p>



<p>В декабре 2025 года также стало известно, что политзаключенный певчий православного хора <strong><a href="https://belarus2020.churchby.info/kejta-daniel-landsej/">Даниэль-Ландсей Кейта</a></strong> еще <strong>31 января 2025 года</strong> был <a href="https://t.me/viasna96/33092">приговорен</a> к 2 годам колонии по ст. 342 УК («организация и подготовка действий, грубо нарушающих общественный порядок, либо активное участие в них»), а также, что он отбывает срок в ИК-17 в Шклове. Кейта был задержан в июне 2024 года в Гродно, об этом стало известно из видео, опубликованного на канале силовиков. Кейта говорил, что в 2020 году участвовал в протестах и оставлял негативные комментарии в сторону власти и сотрудников милиции. Также задержанный рассказал, что плохо относился к российским военным, которые воют в Украине.</p>



<p><strong>13 декабря 2025 года </strong>в результате переговоров режима с администрацией США на свободу вышли и были принудительно вывезены за пределы Республики Беларусь 123 политзаключенных, среди которых следующие верующие:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>католик <a href="https://belarus2020.churchby.info/belyaczkij-ales/">Алесь Беляцкий</a>;</li>



<li>православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/feduta-aleksandr/">Александр Федута</a>;</li>



<li>православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/severinecz-pavel/">Павел Северинец</a>;</li>



<li>православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/ivantsou/">Сергей Иванцов</a>;</li>



<li>православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/selyaninov-andrej/">Андрей Селянинов</a>;</li>



<li>христианская активистка <a href="https://belarus2020.churchby.info/kak-dissident-kak-xristianka-ne-mogla-pozvolit-sebe-v-eto-trudnoe-vremya-byt-v-ogorode/">Елена Гнаук</a>.</li>
</ul>



<p>В декабре правозащитный центр «Вясна» взял ряд <a href="https://spring96.org/be/news/119240">интервью</a> у шестерых освободившихся политических заключенных о том, с какой дискриминацией они сталкивались в сфере реализации права на свободу религии.</p>



<p>Более подробно об ущемлении свободы религии для политзаключенных можно прочитать в мониторинге «Христианской визии»: <a href="https://belarus2020.churchby.info/ushhemlenie-svobody-religii-v-otnoshenii-zaklyuchennyh-soderzhashhihsya-pod-strazhej-zaderzhannyh-i-arestovannyh/">по-русски</a> и <a href="https://belarus2020.churchby.info/violation-of-freedom-of-religion-of-the-prisoners-in-custody-the-detained-and-arrested-persons/">по-английски</a>.</p>



<p>Кроме указанных выше мониторингов, «Христианская визия» ведет на русском и английском языках:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://belarus2020.churchby.info/persecuted-priests-belarus-ru/">мониторинг</a> преследований священнослужителей (на данный момент мониторинг включает 91 человека);</li>



<li><a href="https://belarus2020.churchby.info/diffamacziya-v-otnoshenii-veruyushhih-so-storony-vlastej-i-propagandy/">мониторинг</a> диффамации верующих со стороны властей и пропаганды;</li>



<li>общий <a href="https://belarus2020.churchby.info/monitoring-presledovanij-po-cerkovnoj-linii-vo-vremya-protestov-v-belarusi/">мониторинг</a> преследований верующих и религиозных организаций в контексте политического кризиса с 2020 года;</li>



<li>список политзаключенных христиан: <a href="https://belarus2020.churchby.info/category/detained-christians/persons/">по-русски</a> и <a href="https://belarus2020.churchby.info/christians-political-prisoners/">по-английски</a>.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Международная адвокация и реакция</h2>



<p><strong>15 декабря 2025 года</strong> Католическое агентство OSV News опубликовало <a href="https://www.osvnews.com/belarus-catholic-nobel-laureate-says-his-freedom-is-truly-a-miracle-from-god/">интервью</a> с <strong>Алесем Беляцким</strong> о вере, тюремном опыте и роли Ватикана в освобождении политических заключённых в Беларуси. Алесь Беляцкий — нобелевский лауреат, католик и бывший политзаключённый — побеседовал с Джонатаном Лаксмуром, известным католическим журналистом.</p>



<p>В частности, он отметил какой важное значение в его тюремном опыте отыграла вера в Богу:</p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
<p>Хотя моя вера — это личное дело, она постоянно поддерживала меня, давая уверенность, что однажды я выйду на свободу, когда закончится это суровое испытание. Я должен был оставаться в тюрьме ещё пять лет, но теперь я свободен. Это поистине чудо от Бога.</p>
</blockquote>



<p>Он также привлек внимание международной католической ответственности к дискриминации и ущемлению права на свободу религии в тюрьме:</p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
<p>Если православные священники могли приходить раз в неделю, то для католиков ничего подобного не разрешалось — чтобы не навредить другим, приходилось держать веру при себе.</p>



<p>Политические заключённые находились под особым надзором и должны были постоянно остерегаться провокаций и наказаний.</p>



<p>Наши епископы служат в неясных условиях и вынуждены прежде всего заботиться о церкви и её верующих в Беларуси — у меня не было информации об их действиях в отношении политзаключённых. Но я глубоко благодарен шагам, предпринятым Ватиканом для улучшения ситуации с правами человека.</p>
</blockquote>



<p>Он также отметил важность усилий Святого Престола и в частности визита кардинала Клаудио Гуджеротти в Беларусь в деле освобождения политических заключенных:</p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
<p>Я узнал о визите кардинала Гуджеротти из белорусского и российского телевидения — это были единственные источники информации в тюрьме — и был рад и тронут, когда священников освободили.</p>



<p>Хотя мы не знаем деталей его переговоров в Минске, он не мог ограничиться только этими двумя священниками. Слова Ватикана, даже сказанные мягко, способны менять ситуацию, и я уверен, что последние освобождения во многом обязаны этим разговорам.</p>
</blockquote>



<p>В статье был приведен и комментарий Наталли Василевич, координаторки «Христианской визии»</p>



<p>Она отметила, что вместе с Беляцким были освобождены и другие известные христиане, однако подчеркнула:</p>



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
<p>Хотя последние освобождения были встречены с эйфорией, радостью и празднованием, мы должны постоянно помнить, что многие другие люди остаются в тюрьме.</p>
</blockquote>



<p>Полный текст OSV News:</p>



<figure class="wp-block-embed is-type-wp-embed is-provider-osv-news wp-block-embed-osv-news"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="wp-embedded-content" data-secret="Ibp0HIvabG"><a href="https://www.osvnews.com/belarus-catholic-nobel-laureate-says-his-freedom-is-truly-a-miracle-from-god/">Belarus&#8217; Catholic Nobel laureate says his freedom is &#8216;truly a miracle from God&#8217;</a></blockquote><iframe class="wp-embedded-content" sandbox="allow-scripts" security="restricted"  title="&#8220;Belarus&#8217; Catholic Nobel laureate says his freedom is &#8216;truly a miracle from God&#8217;&#8221; &#8212; OSV News" src="https://www.osvnews.com/belarus-catholic-nobel-laureate-says-his-freedom-is-truly-a-miracle-from-god/embed/#?secret=DRhvRA9pXU#?secret=Ibp0HIvabG" data-secret="Ibp0HIvabG" width="500" height="282" frameborder="0" marginwidth="0" marginheight="0" scrolling="no"></iframe>
</div></figure>



<p>См. другие ежемесячные мониторинги на странице по <a href="https://belarus2020.churchby.info/monthlydigest/">ссылке</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>«Я молился каждый день и теперь некоторые из тех, о ком я молился, со мной в автобусе» — вывезенный политузник Сергей Иванцов</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/ya-molilsya-kazhdyj-den-i-teper-nekotorye-iz-teh-o-kom-ya-molilsya-so-mnoj-v-avtobuse-vyvezennyj-polituznik-sergej-ivanczov/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Александр Шрамко]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 14 Dec 2025 18:25:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[На русском]]></category>
		<category><![CDATA[Навіны]]></category>
		<category><![CDATA[Хрысціяне за кратамі]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Алесь Бяляцкі]]></category>
		<category><![CDATA[Андрэй Селянінаў]]></category>
		<category><![CDATA[Павел Севярынец]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Іванцоў]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=23309</guid>

					<description><![CDATA[Вчера были освобождены из беларусских тюрем и вывезены в разные страны 123 заключенных. Среди политузников есть и верующие люди: ▪️католик Алесь Беляцкий;▪️православный Александр Федута;▪️православный Павел Северинец;▪️православный Сергей Иванцов;▪️православный Андрей Селянинов;▪️христианская активистка Елена Гнаук. Об одном из них как о верующем мы узнали из его интервью в автобусе, в котором его и других узников вывезли в [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p>Вчера были освобождены из беларусских тюрем и вывезены в разные страны 123 заключенных. Среди политузников есть и верующие люди:</p>



<p><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />католик <a href="https://belarus2020.churchby.info/belyaczkij-ales/">Алесь Беляцкий</a>;<br><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/feduta-aleksandr/">Александр Федута</a>;<br><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/severinecz-pavel/">Павел Северинец</a>;<br><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />православный Сергей Иванцов;<br><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />православный <a href="https://belarus2020.churchby.info/selyaninov-andrej/">Андрей Селянинов</a>;<br><img src="https://s.w.org/images/core/emoji/15.0.3/72x72/25aa.png" alt="▪" class="wp-smiley" style="height: 1em; max-height: 1em;" />христианская активистка <a href="https://belarus2020.churchby.info/kak-dissident-kak-xristianka-ne-mogla-pozvolit-sebe-v-eto-trudnoe-vremya-byt-v-ogorode/">Елена Гнаук</a>.</p>



<p>Об одном из них как о верующем мы узнали из его <a href="https://t.me/hochu_zhyt/4289">интервью</a> в автобусе, в котором его и других узников вывезли в Украину.</p>



<p>Сергей Иванцов рассказывает, что был освобожден в день памяти Андрея Первозванного. Он уточняет, что ежедневно молился обо всех созаключенных — а с 2020 года этот список увеличивался, и он боялся забыть все имена. Но, к счастью, со вчерашнего дня этот список частично сократился — и он надеется, что сведется к нулю.</p>



<figure class="wp-block-video"><video controls src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2025/12/12141.mp4"></video></figure>
]]></content:encoded>
					
		
		<enclosure url="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2025/12/12141.mp4" length="76114455" type="video/mp4" />

			</item>
		<item>
		<title>Алена Гнаўк: Калі б мне сказалі, Алена, калі ты выйдзеш, цябе заб’юць, я б усё роўна выйшла</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/alena-gna%d1%9ek-kali-b-mne-skazali-alena-kali-ty-vyjdzesh-cyabe-zabyuc-ya-b-usyo-ro%d1%9ena-vyjshla/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[a1234]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 22 Dec 2020 03:57:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Выступленні, допісы ў фэйсбуку, інтэрв'ю]]></category>
		<category><![CDATA[Па-беларуску]]></category>
		<category><![CDATA[Сведчанні]]></category>
		<category><![CDATA[Удзел у акцыяx пратэста]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Ніна Багінская]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=3236</guid>

					<description><![CDATA[Алену Гнаўк часта называюць берасцейскай Нінай Багінскай. І мала хто ведае, што яна не берасцейская. Кожную нядзелю Алена Пятроўна сядае на электрычку і едзе на пратэст у Берасце з Пружанаў. А гэта больш за 100 кіламетраў – дзве гадзіны ў адзін бок. 63-гадовая пенсіянерка з вёскі&#160;Ткачы Пружанскага раёну&#160;стала вядомаю на ўсю Беларусь сваім нязломным характарам. [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p><strong>Алену Гнаўк часта называюць берасцейскай Нінай Багінскай. І мала хто ведае, што яна не берасцейская. Кожную нядзелю Алена Пятроўна сядае на электрычку і едзе на пратэст у Берасце з Пружанаў. А гэта больш за 100 кіламетраў – дзве гадзіны ў адзін бок.</strong></p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_01_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Алена Гнаўк у вёсцы Ткачы. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<p>63-гадовая пенсіянерка з вёскі&nbsp;<strong>Ткачы Пружанскага раёну</strong>&nbsp;стала вядомаю на ўсю Беларусь сваім нязломным характарам. Гнаўк дзесяць разоў затрымлівалі, у яе было 7 судоў, больш за 30 содняў у ІЧУ, на яе завялі крымінальную справу, але жанчына не здаецца і кажа, што будзе выходзіць, пакуль мы не пераможам.</p>



<p>Алена Гнаўк нарадзілася на Палессі ў 1957 годзе ў сям’і звычайных калгаснікаў, але смела крочыла па жыцці. Цяжкасці і выпрабаванні рабілі яе толькі мацнейшай. Журналісты «Белсату» сталі першымі, хто прыехаў дадому да спадарыні Алены, каб пачуць яе расповед.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра камуністычную партыю і дысідэнцтва</h3>



<p>Я была спартсменкай, выдатніцай і сакратаркай камсамольскай арганізацыі, вучылася на кнігах і праўдзе, і першы мой дэманстратыўны крок быў яшчэ ў школе, калі мы вырашылі зрабіць закрыты камсамольскі сход. А за намі глядзела камуністычная партыя, каб мы правільна вырашалі партыйныя пытанні, і на такіх сходах прысутнічаў лідар камуністычнай суполкі. Дык я папрасіла, каб ён выйшаў. Гэта выклікала моцны рэзананс, гісторыя дайшла да першага сакратара нашага райкома камсамолу, але мяне за гэта не пакаралі.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_06_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Паштальёнка прынесла Алене лісты са Следчага камітэту, суду і аддзела прымусовага выканання. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<p>Пазней я паехала ў Маскву і паступіла ў адзіную ў СССР ВНУ, якая рыхтавала партыйных дзеячаў. Туды складна было патрапіць, але я змагла гэта зрабіць. Там вучылася шмат партыйных кіраўнікоў. І тады я, простая дзеўчына з вёскі, пабачыла ўсю сутнасць савецкай сістэмы. І гэты інстытут зрабіў з мяне дысідэнта, бо я ўбачыла, што ўлада гаворыць адно, а робіць іншае. І калі пачалася перабудова, пачаў стварацца Народны Фронт, я была ў першых шэрагах.</p>



<p>У 1993 годзе я атрымала другую адукацыю, да юрыдычнай дадалася эканамічная.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра веру</h3>



<p>Раней я выступала супраць веры, але пазней прыйшла да Бога, стала веруючым чалавекам. На мяне вялікі ўплыў аказаў&nbsp;<strong>Дзмітрый Сахараў</strong>. Ён быў сцяганосец дэмакратычных рухаў, да яго шмат хто прыслухваўся і паважаў яго. На пахаванні Сахарава я даведалася, што ён быў вельмі веруючым чалавекам.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра дзяцей</h3>



<p>У мяне чацвёра дзяцей. Двое старэйшых – Таццяна, ёй 45 гадоў, і сын Жэня, ён быў на тры гады маладзейшы, у 2005 годзе ён загінуў. Пазней у мяне нарадзілася яшчэ двое дзяцей – дачка і сын, якому зараз 25 гадоў. Дзеці ў мяне вельмі дружныя, у гэтым пратэстным руху мы – адна сям’я.</p>



<p>З малодшым сынам мы нават сядзелі ў ІЧУ: ён пайшоў маці вызваляць, калі пабачыў, што мяне затрымліваюць, і яны і яго схапілі.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_03_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>На фота Алена Гнаук з дзецьмі. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Пра пенсію і штрафы</h3>



<p>З 1993 года да 2000-га я жыла і працавала ў Маскве, там я зарэгістравала сваю ўласную кампанію, але была вымушаная вярнуцца дадому: я абанкруцілася, бізнес адціснула расейскія ўлада, за кароткі тэрмін я згубіла і офіс, і кватэру. 10 гадоў працы ў Расеі ў стаж не пайшлі, гэта паўплывала на памер маёй пенсіі.</p>



<p>Я атрымліваю 240 рублёў. Я спецыяльна палічыла, каб выплаціць усе мае штрафы (каля 1300 долараў), мне трэба больш за два гады плаціць палову пенсіі. Я думаю, што гэта яшчэ не ўсё, бо я выходжу на пратэст кожную нядзелю і спыняцца не збіраюся.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_07_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Алена Гнаўк рэгулярна атрымлівае “падарункі ад улады”, лісты з судоў і міліцыі ідуць канвеерам. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<p>Кожны раз я рыхтуюся да затрымання і адсідкі, у мяне ў заплечніку для гэтага ўсе неабходныя рэчы – пластыкавы кубачак, відэлец, лыжка, шкарпэткі, бялізна.</p>



<p>Я хацела купіць сабе некаторыя рэчы, але не магла дазволіць, і калі людзі мне скінуліся на штрафы, я купіла сабе паліто і зімні абутак, каб ганяць ва ўсю моц. А штрафы няхай яны з пенсіі вылічваюць.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра суседку і ейнага ката</h3>



<p>У вёсцы мяне завуць баптыстка, хаця я не баптыстка. Але калі нехта робіць зло, нешта незаконнае, я ніколі не прамаўчу, і гэта шмат каму не падабаецца. Адна жанчына за гэта вырашыла са мной расправіцца, мяне нават папярэдзілі: яна хоча цябе забіць. Я не паверыла, думала, такое бывае толькі ў кіно, але гэта здарылася, яна разбіла мне галаву, была заведзеная крымінальная справа.</p>



<p>Я тую жанчыну прабачыла, два гады чакала яе пакаяння, але замест гэтага яна зноў на мяне напала. Але зноў забіць мяне не ўдалося.</p>



<p>Калі гэтая жанчына памерла, да мяне прыйшоў жыць яе кот.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_10_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Алена Гнаўк з катом Васілёчкам, тым самым што дастаўся ў спадчыну ад суседкі, што спрабавала забіць. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Пра смеласць</h3>



<p>Я вяду здаровы лад жыцця. Ранак у мяне пачынаецца з малітвы і загартоўвання: кожную раніцу ўжо 30 гадоў выліваю на сябе вядро ледзяной вады. Быў час, што ў мяне нават не было медычнай карткі.</p>



<p>У 2016 годзе я вырашыла паўдзельнічаць у спаборніцтвах па зімовым плаванні. Такі іспыт характару. Я ўмела трымацца на вадзе, але мне трэба было плыць 25 метраў у ледзяной вадзе. Таму я паехала ў басейн, пайшла да інструктара, кажу: навучыце мяне плаваць, буду ўдзельнічаць у чэмпіянаце. Ён пытаецца: колькі ў нас часу? Я кажу – тыдзень. Для мяне гэта быў учынак – праплысці, не ўмеючы плаваць. І я праплыла, дастойна праплыла, заняла другое месца сярод жанчын. Гэта мой самы галоўны медаль – за маю смеласць.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_09_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Медаль Алены Гнаўк за другое месца ў чэмпіянаце Беларусі 2016 году па зімовым плаванні. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Пра здраду і стойкасць</h3>



<p>На пратэст мяне кліча сэрца, яно заве мяне ехаць у Берасце [на пратэсты]. Хаця пару разоў я выходзіла на плошчу і ў Пружанах. Мяне ўсе ўжо ведаюць, і таму, калі я проста прайду, можа, гэта кагосьці натхніць не здавацца.</p>



<p>Я сама не здаюся. Мы ўсе не здаемся. Калі ты бачыш гвалт у дачыненні да іншых, ты не можаш прамаўчаць, таму не выходзіць я не магу, бо гэта будзе здрада майму народу. Я думаю, Лукашэнка не чакаў, што наш народ праявіць такую стойкасць. Калі мне б сказалі: Алена, калі ты выйдзеш, цябе заб’юць, я б усё роўна выйшла.</p>



<p>Я магла з’ехаць у ЗША, Іспанію, Польшчу: але я бачу сябе толькі тут.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра дараванне</h3>



<p>Калі я чую на мітынгах: «не забудзем, не даруем», я не згодная. Я лічу так: не забудзем, але прабачым. Бо выхаду няма, бо гэта можа прывесці да грамадзянскай вайны.</p>



<p>Я думаю, пасля змены ўлады трэба будзе разбірацца з кожным выпадкам, з кожным чалавекам, трэба вельмі асцярожна падыходзіць да кожнай сітуацыі, каб не пацярпелі невінаватыя. Трэба будзе рабіць народныя сходы і там вырашаць лёс кожнага. Кожнаму даваць прававую ацэнку.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_04_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Раней у вольны час Алена займалася пляценнем макрамэ. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Пра крымінальную справу</h3>



<p>Крымінальная справа заведзеная на мяне за 13 верасня, калі людзі перакрылі адну з цэнтральных вуліц гораду і вадзілі карагоды, і быццам там была жанчына, падобная на мяне.</p>



<p>Па гэтай справе праходзіць каля 50 чалавек. Улады лічаць, што людзі перакрылі рух і нанеслі гораду вялікія страты. Я даведалася, што яны гэтыя страты ацэньваюць у 1000 рублёў, што ў гэты час стаяў грамадскі транспарт.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/20201221_BER_ALENA_GNAUK_05_KHAR.jpg" alt=""/><figcaption>Гнаук называюць Берасцейскай Нінай Багінскай. Прыхільнікі падаравалі Алене гадзіннік з напамінам аб гэтым. Фота: belsat.eu</figcaption></figure>



<p>Гэта справа шытая белымі ніткамі. Сваімі крымінальнымі справамі яны хочуць запужаць людзей, заставіць задумацца, ці варта выходзіць. Але яны забываюцца, што кропка незвароту ўжо пройдзеная. Я веру, што крымінальная справа не дойдзе на суду.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Пра карабель улады</h3>



<p>Каля я думаю пра пратэсты, мне хочацца плакаць ад радасці, як змяніўся наш народ. Цяпер гэтым народам варта ганарыцца.</p>



<p>І самае галоўнае, што на руках пратэстоўцаў няма крыві, бо нельга пабудаваць новую нармальную краіну, калі ты прыйшоў да ўлады з крывавымі рукамі. Гэта духоўны закон.</p>



<figure class="wp-block-image"><img decoding="async" src="https://cdn.3bls.eu/wp-content/uploads/2020/12/Image-from-iOS-4-2.jpg" alt=""/><figcaption>Арт берасцейскай мастачкі Ганны Радзько, прысвечаны Алене Гнаўк.</figcaption></figure>



<p>Я думаю, што ва ўладаў той сілы ўжо няма. Іх карабель мае шмат прабоінаў. І дзіркі робяцца кожны раз – кожны нават самы маленькі пратэст робіць усе новыя дзіркі, нават калі я адна выходжу, гэта новая дзірачка на гэтым караблі. Яны не паспяваюць іх залатаць. І я ўпэўненая, што гэты карабель пойдзе на дно – гэта толькі пытанне часу.</p>



<p><a href="https://blstv.eu/news/alena-gnauk-kali-b-mne-skazali-alena-kali-ty-vyjdzesh-tsyabe-zab-yuts-ya-b-usyo-rouna-vyjshla/">АЛ, фота МХ, belsat.eu</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Svjatlana Tsichanouskaja Brief an Papst Franziskus</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/svjatlana-tsichanouskaja-brief-an-papst-franziskus/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 10 Dec 2020 15:34:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Deutsch]]></category>
		<category><![CDATA[Афіцыйныя дакументы]]></category>
		<category><![CDATA[Лісты і звароты]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Алег Буткевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Арцемій (Кішчанка)]]></category>
		<category><![CDATA[Вячаслаў Барок]]></category>
		<category><![CDATA[Марыся Булатоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Папа Францішак]]></category>
		<category><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Лепін]]></category>
		<category><![CDATA[Тадэвуш Кандрусевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Уладзімір Драбышэўскі]]></category>
		<category><![CDATA[Юрый Касабуцкі]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=2953</guid>

					<description><![CDATA[Eure Heiligkeit, Mein Brief ist eine Antwort auf die Einladung zum Dialog, zu dem Sie alle Menschen guten Willens in Ihrer neuen Enzyklika „Fratelli Tutti“ aufrufen. Dieser Brief ist von Ihrem vorgeschlagenen „Traum einer geschwisterlichen Gemeinschaft“ (§ 4) inspiriert, in der wir „die Würde jedes Menschen anerkennen und bei allen ein weltweites Streben nach Geschwisterlichkeit [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<a href="https://belarus2020.churchby.info/list-svyatlany-cixano%d1%9eskaj-svyatomu-ajcu-francishku/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/by.png" alt="Чытать па-беларуску"></a> <a href="https://belarus2020.churchby.info/tekst-pisma-svetlany-tixanovskoj-svyatom-otcu-francisku-episkopu-i-pape-rimskomu-vdoxnovlennoe-ego-novoj-enciklikoj-fratelli-tutti/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/ru.png" alt="Читать по-русски"></a> <a href="https://belarus2020.churchby.info/sviatlana-tsikhanouskayas-letter-to-the-holy-father-francis/?preview_id=2741&amp;preview_nonce=e94cbe6817&amp;preview=true&amp;_thumbnail_id=2758"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/en.png" alt="To read of englisch"></a>



<p>Eure Heiligkeit,</p>



<p>Mein Brief ist eine Antwort auf die Einladung zum Dialog, zu dem Sie alle Menschen guten Willens in Ihrer neuen Enzyklika „Fratelli Tutti“ aufrufen. Dieser Brief ist von Ihrem vorgeschlagenen „Traum einer geschwisterlichen Gemeinschaft“ (§ 4) inspiriert, in der wir „die Würde jedes Menschen anerkennen und bei allen ein weltweites Streben nach Geschwisterlichkeit zum Leben erwecken“ (§ 8). In diesem Brief möchte ich die Träume des belarusischen Volks teilen, die es „zusammen träumt“ und die „zusammen gebaut“ werden (§ 8) – Träume, in denen die Vision einer geschwisterlichen Gemeinschaft widerhallt, und Wege der Umsetzung, was Sie in Ihrer Enzyklika diskutieren. Ich möchte diese Träume teilen, aber auch die Hindernisse und Schwierigkeiten, die uns unterwegs begegnen. Daher beinhaltet mein Brief auch viele Fragen.</p>



<p>Während Jahrzehnten war die belarusische Gesellschaft der schlimmsten Form der Entfremdung unterworfen, die in der Enzyklika als „keine Wurzeln zu haben und zu niemanden zu gehören“ (§ 53) identifiziert wird. Das belarusische Volk hat seit Urzeiten dank gemeinschaftlicher Solidarität und Selbstorganisation überlebt, eine ihrer Formen, die Talaka, war unter den Belarusen weit verbreitet. Aber nachdem sie Jahrhunderte von Kriegen, Armut, Unterdrückung, Repressionen und verschiedenen Katastrophen, darunter der Unfall im Kernkraftwerk von Tschernobyl, überlebt hatten, wählten die Belarusinnen und Belarusen Mitte der 1990er Jahre eine Regierung, die Stabilität und Sicherheit versprach. Wie sich herausstellte, war der Preis die Freiheit, das Recht zu Wählen und die Unabhängigkeit</p>



<p>Die aktuellen staatlichen Behörden, die nach dem Prinzip einer rigiden Hierarchie arbeiten, bei der sich die Macht in den Händen einer Person konzentriert, haben auf jede Art Ausdrucksformen von Gemeinschaft und Solidarität, außer den von oben genehmigten, verhindert. Jedwede gemeinsame Aktion innerhalb von Vereinigungen – ob von NGOs, religiösen Gemeinschaften, politischen Parteien oder Gewerkschaften – wurde entweder verboten oder streng kontrolliert und unterdrückt. Die Worte „Demokratie, Freiheit, Gerechtigkeit [und] Einheit“ (§ 14) und sogar das Wort „Volk“ (§ 157) wurden ständig in den Mund genommen, wurden aber als leere Geräusche und Demagogie wahrgenommen, weil sie zur Manipulation, als Herrschaftsinstrumente und als Rechtfertigung für Täuschung, Grausamkeit und Gewalt benutzt wurden.</p>



<p>Es kam zu einer vollständigen Entfremdung des Volks – der Menschen, die die Quelle der Souveränität sind – vom Staat, vom Bereich der Entscheidungsfindung. Diejenigen, die versuchten, etwas zu sagen, Veränderungen zu bewirken, eine Alternative zu bieten, wurden Repressionen unterworfen: Aktivisten, Menschenrechtsverteidiger und Politiker wurden von den Universitäten verwiesen, von der Arbeit entlassen und verhaftet. 2010 wurden sieben von zehn Präsidentschaftskandidaten festgenommen, einige von ihnen verbrachten Monate oder Jahre in Haft. Einerseits konnte die Teilnahme an politischen Aktivitäten und die Äußerung der eigenen Meinung und Position nichts beeinflussen oder ändern, andererseits war es ein großes Risiko für einen selbst, die eigene Familie, die eigene Gemeinschaft, die eigenen Angelegenheiten. Passivität, diktiert von Machtlosigkeit und Angst, hat die belarusische Gesellschaft dominiert und wurde in der Sprache des Regimes „Frieden“ genannt. In der Tat wurde die belarusische Gesellschaft schrittweise atomisiert und individualisiert, „eine bloße Summe von Individuen“ (§ 157).</p>



<p>Als die ganze Welt begann, der Coronavirus-Pandemie entgegenzutreten, vertrauten die Behörden von Belarus auf die Strategie, das Problem zu ignorieren, während Ärzte, Krankenschwestern und anderes Gesundheitspersonal, die ihr Leben aufs Spiel setzten, um die neue Krankheit zu bekämpfen, völlig ungeschützt blieben. Nach dem Unfall in Tschernobyl in den späten 1980er Jahren verheimlichte die sowjetische Regierung Informationen über das wahre Ausmaß des Unglücks und ergriff keine Maßnahmen, um die Auswirkungen der Strahlung auf die öffentliche Gesundheit und das Leben zu verhindern; ebenso haben die staatlichen Behörden jetzt während dieser Pandemie versucht, die Menschen zu überzeugen, dass es keine Gefahr gibt, dass die Situation unter Kontrolle ist, dabei haben sie die Kranken- und Totenzahlen unterschätzt, Missachtung gegenüber dem gesunden Menschenverstand und der wissenschaftliche Forschung gezeigt und, am wichtigsten, Geringschätzung für das Leben und die Menschenwürde ihrer Bürger an den Tag gelegt. Im Gegensatz dazu haben die belarusischen Bürgerinnen und Bürger sich angesichts dieses gemeinsamen Kampfs in Freiwilligeninitiativen zusammengeschlossen, um dem medizinischen Personal zu helfen; die Solidarität der Menschen mit dem Gesundheitspersonal während Covid-19 ist ein Paradebeispiel für ihren Sinn für die humanitäre Mission.</p>



<p>Im Juni 2020 hatten Hunderttausende Einwohner von Minsk an mehreren Tagen keinen Zugang zu Trinkwasser, nachdem ein ernster Unfall passiert war und giftige Stoffe ins Wasserversorgungssystem gelangt waren. Eine übelriechende Flüssigkeit, völlig ungeeignet zum Trinken, kam aus den Wasserhähnen in den Häusern der Menschen. Anstatt den Zugang zur Wasserversorgung zu organisieren, bestritten die Behörden die Existenz des Problems und verbreiteten falsche Informationen über die Wasserqualität. Aber wiederum vereinten sich die Menschen selbst in einem großen Netzwerk gegenseitiger Hilfe und transportierten Wasser von einigen Vierteln in andere.</p>



<p>Das führte einerseits dazu, dass das öffentliche Vertrauen in die staatliche Führung komplett untergraben und offensichtlich wurde, dass die staatliche Politik auf Lügen basiert und öffentliche Organe, statt den Menschen zu helfen, bereit sind, Gesundheit und Leben zu opfern. Andererseits wurde aus der gegenseitigen Unterstützung und Solidarität eine Vision von Gemeinschaft, Bruderschaft und Schwesternschaft geboren. Das belarusische Volk, zuvor gespalten, hat verstanden, dass eine solche Gemeinschaft ein Wert und ein Ideal ist, die nicht nur in der Zukunft angestrebt werden sollten, sondern jetzt auf der Ebene der Zivilgesellschaft ungeachtet der Hindernisse seitens staatlicher Institutionen und angesichts von Gesetzlosigkeit und einem autoritären politischen Regime umgesetzt werden sollte.</p>



<p>Während der jüngsten Wahlkampagne hatten viele Menschen den Traum und die Vision einer Gesellschaft, in der die Stimme von allen eine Rolle spielt, „in der im Zentrum allen politischen, sozialen und wirtschaftlichen Handelns“ der Mensch steht, der die „höchste Würde“ genießt (§ 232), in der Konflikte nicht versteckt und zum Schweigen gebracht werden, sondern „durch Dialog und transparente, aufrichtige und geduldige Verhandlungen“ (§ 244) gelöst werden, in der es Raum für einen echten Dialog gibt, ohne „leere Diplomatie, Verstellung, Doppelzüngigkeit, Verheimlichung und gute Manieren, die die Realität verschleiern“ (§ 226).</p>



<p>Der Wunsch nach Einheit und Solidarität sowie die entstandene Selbsterkenntnis des Volkes, das – trotz der Zugehörigkeit zu unterschiedlichen gesellschaftlichen Gruppen, trotz unterschiedlicher politischer Einstellungen und unterschiedlicher geopolitischer Orientierungen und von individuellen Interessen motiviert ist – ein gemeinsames Ziel und Sehnsucht hat, ist zum Ansporn der Geburt einer politischen Gemeinschaft geworden. Im Zusammenkommen angesichts einer geteilten Notlage hat das Volk klar die kreative Kraft von Solidarität und gegenseitiger Unterstützung erkannt.</p>



<p>Die Behörden haben wie gewohnt den Prozess der Vereinigung und politischer Aktivierung behindert, indem sie Anführer aufgrund erfundener Anschuldigungen ins Gefängnis warfen (mein Mann, Sjarhej Tsichanouski, war darunter), indem sie sich weigerten, die für die Nominierungen zur Präsidentschaftswahl gesammelten Unterschriften anzuerkennen, und indem sie die Gesellschaft behinderten, Wahlkommissionen zu bilden und den Wahlprozess zu beobachten. Als Reaktion auf diese Repression entwickelt sich immer mehr Solidarität und Selbstorganisation innerhalb der Gesellschaft. Mit der Überwindung der Angst und der gewohnten Trägheit vereinigten sich die Menschen zu einem gemeinsamen Kampf für ehrliche, faire und transparente Wahlen.</p>



<p>Gläubige und Geistliche der römisch-katholischen Kirche waren sehr aktiv an diesem Prozess beteiligt: auf Initiative von Artjom Tkaczuk, einem Missionar und Sozialarbeiter, wurde die Kampagne „Ein Katholik fälscht nicht“ lanciert. Ihre Aufgabe war, in der breiten katholischen Gemeinschaft die Idee zu fördern, dass faire Wahlen nicht nur eine politische, sondern auch eine moralische Frage sind, die mit dem Glauben und dem Leben entsprechend dem eigenen Glauben zu tun hat.</p>



<p>Ungeachtet ihrer politischen Überzeugungen sind die Menschen von ihrem Wunsch nach fairen, transparenten und demokratischen Wahlen auf dem Weg zu Wandel, auf dem Weg zu Gerechtigkeit, auf dem Weg zum Allgemeinwohl vereint worden. So kam es, dass ich, Svjatlana Tsichanouskaja, eine gewöhnliche belarusische Frau, die sich wie die meisten Belarusen nicht für Politik interessierte, passiv und hauptsächlich mit der Erziehung meiner Kinder beschäftigt war, diese Mission übernehmen musste, die Anführerin der Bewegung für faire und gerechte Wahlen zu werden. Maryja Kalesnikava und Veranika Tsapkala teilten dieses Schicksal mit mir. Jede von uns hat diesen Weg nicht um der Macht willen eingeschlagen, sondern um den Glauben wiederherzustellen, dass die Stimme von jedem menschlichen Wesen bedeutsam ist, dass Solidarität Wunder bewirken kann, dass Liebe und Gewaltlosigkeit stärker als Gewalt sind.</p>



<p>Dieser Weg war nicht einfach für uns. Das belarusische Volk hat das Schicksal des Reisenden von Jerusalem nach Jericho aus dem Gleichnis des barmherzigen Samariters erlitten (Lukas 10,25-37): „Er fiel unter die Räuber, die zogen ihn aus und schlugen ihn und machten sich davon und ließen ihn halbtot liegen.“ Die Belarusinnen und Belarusen wurden ausgeraubt: ihre Stimmen in den Wahlen und ihr Recht, die Wahrheit über die Wahlresultate zu kennen, wurden gestohlen. „Es gibt nur einen Ausweg“, sagte Bischof Aleh Butkevitsch zum belarusischen Volk: „Wir müssen die Wahrheit suchen!&#8230; Aber die Wahrheit wird nicht sein, wo Gewalt ist.“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn1"><sup>[1]</sup></a>&nbsp;Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz unterstützte die Menschen bei ihrer legitimen Suche nach Wahrheit: „Menschen haben ein Recht, die Wahrheit zu kennen, die nicht jemandes politischen oder wirtschaftlichen Interessen geopfert werden kann.“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn2"><sup>[2]</sup></a></p>



<p>Getrieben von der Suche nach der Wahrheit über die Wahlergebnisse, ohne bei der Stimmauszählung anwesend sein zu dürfen, gingen die Menschen zu einer friedlichen Demonstration hinaus. Als Reaktion darauf wurden Bürger*innen, Journalist*innen und Passanten mit Blendgranaten und Gummigeschossen beschossen, geschlagen, verhaftet, gefoltert, unmenschlich und entwürdigend behandelt und ihre Kinder wurden gewaltsam in Waisenhäuser weggebracht. Die Gesundheit Tausender von Menschen wurde ernsthaft verletzt und einige Belarusen verloren sogar ihr Leben – Aljaxandr Taraykouski, Henadz Shutau, Aljaxandr Vichor, Kanstantsin Schyschmakou, Mikita Kryutsou und Raman Bandarenka. Belarusen, blutig, mit ausgeschlagenen Zähnen, mit aufgerissenen Bäuchen, mit gebrochenen Armen und Beinen, verletzt, nicht einmal fähig vor Schmerz zu schreien, wurden auf den Boden von Gefangenentransportern, auf den Boden in den Höfen von Polizeistationen und auf die Betonböden von Gefängnissen geworfen und fühlten sich völlig hilflos.</p>



<p>Als Reaktion auf diese schreckliche Gewalt gingen Frauen auf die Straßen belarusischer Städte; dann folgten Ärzte, Musiker, Athleten, Wissenschaftler, Studierende, Rentner und Menschen mit Behinderungen. Erzbischof Artemij von Hrodna von der Belarusischen Orthodoxen Kirche nannte den Frauenprotest – an dem Frauen, Mütter und Schwestern von geschlagenen Männern, Söhnen und Brüdern mit Blumen und Lächeln auf die Straße gingen – ein wahres Wunder, die Umsetzung des spirituellen Gesetzes: „Lass dich nicht vom Bösen besiegen, sondern besiege das Böse durch das Gute“ (Röm 12,21). So brachte die Liebe den „Frieden zurück und stoppte die Gewalt“, sie wurde zu einer heilenden Macht „von den Giften des Bösen und der Aggression“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn3"><sup>[3]</sup></a>. Petra Bosse-Huber, eine Bischöfin der Evangelischen Kirche in Deutschland, sah in den mutigen Belarusinnen, die dem Weg von Frieden und Liebe folgen und das Prinzip dieses spirituellen Gesetzes anwenden, „das Bild der schützenden und schirmenden Maria“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn4"><sup>[4]</sup></a>. Der römisch-katholische Bischof Juryj Kasabutski verglich die Belarusinnen ebenfalls mit Maria, die ohne Angst neben dem Kreuz stand und auf das Leiden ihres Sohnes blickte: „Ihr nahmt die Blumen, ihr kamt heraus, ihr standet, ihr zeigtet der Welt, was alle Menschen verwirrte&#8230; Euer Lächeln – ihr habt alle verblüfft; alle standen unter Schock&#8230; Ihr kamt heraus und ihr habt begonnen, das Böse mit dem Guten zu überwinden&#8230; Ihr könntet den Teufel besiegt haben, ohne es zu wissen&#8230; Unsere belarusischen Mädchen, Frauen, unsere Töchter, Schwestern, Frauen, Mütter, Großmütter – ihr seid die Helden unserer Zeit.“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn5"><sup>[5]</sup></a></p>



<p>Christinnen waren auch unter den ersten, die besondere Gebete für Belarus inmitten einer wachsenden Welle von Gewalt und Gesetzlosigkeit gegen friedliche Protestierende organisierten. Am 12. August begann die Katholikin Irena Bernatskaja aus der Stadt Lida, täglich den Rosenkranz in der Form der Pompejischen Novene für Frieden in Belarus zu beten, wofür sie am 16. Oktober zu einer großen Buße verurteilt wurde. Am 13. August initiierten mehrere orthodoxe Frauen aus Minsk ökumenische Gebete im Stadtzentrum, auf dem Platz zwischen der orthodoxen Heilig-Geist-Kathedrale und der katholischen Mariä-Namen-Kathedrale. Orthodoxe, Katholiken und Protestanten beteten zusammen und gingen dann in einer Prozession mit Bannern, Ikonen und Bibeln durch die Straßen der Stadt. Eine Gruppe von gläubigen Frauen in Minsk geht auch jeden Abend hinaus, um den Rosenkranz für Belarus und für die Rückkehr von Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz aus dem Exil zu beten. Die junge griechisch-katholische Gläubige Marysia Bulatouskaja aus Witebsk wurde gebüßt, weil sie in der Nähe einer friedlichen Prozession war und betete. Am 4. Oktober kniete eine ältere Gläubige aus Brest, Elena Gnauk, zwischen den Protestierenden und der Polizei und betete für Frieden und wurde dafür mit 18 Tagen Haft bestraft, ihr droht nun ein Strafverfahren.</p>



<p>Viele Priester verschiedener Kirchen agierten wie der Priester und der Levit im Gleichnis; sie gingen nicht vorbei, aus Angst durch „weltliche Angelegenheiten“ entweiht zu werden. Ihre Antwort war Gebet, Barmherzigkeit und das Erheben ihrer Stimmen gegen Gewalt und Gesetzlosigkeit.</p>



<p>Zwei große interreligiöse Gebete wurden in Minsk und Hrodna abgehalten. In Minsk fand am 19. August auf Initiative von Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz ein interreligiöses Gebet für Frieden in Belarus statt; der katholische Erzbischof hatte dieses Gebet angeregt, an dem Priester der katholischen, orthodoxen und protestantischen Kirchen sowie belarusische Juden und Muslime teilnahmen. In Hrodna wurde auf Initiative von religiösen Organisationen verschiedener Denominationen am 16. August im historischen Stadtzentrum eine interreligiöse Gebetsprozession mit Plakaten mit spirituellem Inhalt und gegen Gewalt, für eine friedliche Lösung der politischen Krise und die Freilassung der unschuldig Inhaftierten organisiert. Geistliche und Gläubige von fünf christlichen Konfessionen sowie Vertreter der jüdischen Gemeinschaft gingen auf die Straße.</p>



<p>Protestanten beteten täglich im Zentrum von Minsk und in vielen orthodoxen, katholischen und protestantischen Kirchen wurden besondere Gottesdienste abgehalten. In Hrodna läuteten die orthodoxen Kirchen jede Stunde ihre Glocken. Im September führte die römisch-katholische Kirche auf Initiative von Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz eine Wallfahrt zur Statue des Erzengels Michael, dem Schutzheiligen der römisch-katholischen Kirche in Belarus und Bezwinger des Bösen, zum Zweck einer schnellen Lösung der sozialen und politischen Krise durch. Unter Pavel, dem orthodoxen Metropoliten von Minsk, der der Initiative der gläubigen Frauen folgte, die mit den Gebeten nahe der Kathedrale begonnen hatten, wurden Gebete für Belarus ein tägliches Ereignis. Der neue Leiter der Belarusischen Orthdoxen Kirche, Metropolit Veniamin von Minsk, Pavels Nachfolger, rief die Gemeinde zwei Mal auf, während mehrerer Tage zu fasten. Gebete und Prozessionen fanden in vielen Gemeinschaften in ganz Belarus statt, obwohl sogar Gebete für Belarus gefährlich wurden: In Vaukavysk wurden ca. 15 Teilnehmer eines Gebets für Belarus, das in der orthodoxen Kirche der Hl. Method und Kirill durchgeführt wurde, festgenommen.</p>



<p>Priester zeigten auch Barmherzigkeit und drückten Solidarität mit den Leidenden aus. Seit den ersten Tagen des Protests schloss sich der griechisch-katholische Priester Ihar Kandratsieu den Protestierenden in Brest mit Gebeten und Worten der Unterstützung an, verbrachte Tage auf den Straßen der Stadt und an den Mauern des lokalen Gefängnisses, wo er sich um die Freilassung der geschlagenen Gefangenen bemühte. Dafür wurde er unter Druck gesetzt und mit dem Verlust der Registration seiner Gemeinschaft bedroht. Orthodoxe, katholische und protestantische Priester trafen sich ebenfalls an den Mauern von Strafanstalten, wo Gefangene und Verhaftete festgehalten wurden. Im Zeltlager der Freiwilligen nahe des Akrestsina-Gefängnisses gab es eine Gebetsecke gab. In Hrodna und Minsk versuchten orthodoxe und katholische Priester den Gefangenen Wasser, Essen, Dinge des täglichen Bedarfs und Hygieneartikel zukommen zu lassen. Priester kamen ins Gericht – nach Vaukavysk kamen orthodoxe Priester aus verschiedenen Städten in Belarus, um ihren Kollegen, Priester Alexander Bogdan, zu unterstützen, dem zwei Mal der Prozess gemacht wurde. Priester von vier christlichen Konfessionen kamen an die Gerichtsverhandlung des bekannten Chirurgen und Gläubigen, Alexander Tsylindz, nach Hrodna.</p>



<p>Einige Priester gingen auch hinaus, um offen gegen die Gewalt und Gesetzlosigkeit zu protestieren. Am 13. August ging der orthodoxe Priester Vladimir Drabyscheuski in Homel mit dem Plakat „Stoppt die Gewalt“ auf die Straße. Im September wurde er zwei Mal nacheinander verurteilt und für 25 Tage inhaftiert. Am ersten Abend nach den Wahlen am 9. August wurden zwei römisch-katholische Priester des Dehonianer-Ordens inhaftiert: Eduard Sinkevitsch (zehn Tage) und Alexander Fedotov (acht Tage). In verschiedenen Städten standen Priester in Solidaritätsketten und unterstützten friedliche Menschen und in Lida spendierten orthodoxe Priester Frauen Eiscreme. Viele öffneten die Tore von orthodoxen und katholischen Kirchen, damit friedliche Demonstranten vor der ungerechten Gewalt und Brutalität der Polizei fliehen konnten, und traten vor die Kirchen, um mit der Polizei zu sprechen (in Zhodzina, Lida, Hrodna und Minsk), aber das half nicht immer. So blockierte die Polizei am 26. August friedliche Demonstrant*innen und Journalist*innen in der Roten Kirche der Hl. Simeon und Helena in Minsk, und am 11. September wurden mehrere gläubige Frauen beim Eingang der Kirche brutal festgenommen.</p>



<p>Zudem posteten Priester in den sozialen Netzwerken und auf Blogs, hielten Predigten, sprachen in den Medien, schrieben Gedichte, aber – und das ist am wichtigsten – hörten sich zahlreiche Geschichten von Gewalt und Folter an, hielten Menschen an der Hand, umarmten sie, wischten ihre Tränen weg, weinten mit den Weinenden, trösteten die Trauernden, beteten für die körperlich und geistig Verwundeten, gewährten materielle Unterstützung und standen zu ihren Gemeindemitgliedern. In seinem Videoblog auf YouTube teilte Vjatscheslau Barok, ein römisch-katholischer Priester aus der Kleinstadt Rasony, zwei Mal wöchentlich seine Überlegungen zur Enzyklika „Fratelli Tutti“ und wandte die Soziallehre der Kirche auf unser tägliches Leben an. Am 12. November 2020 bestellte das lokale Untersuchungskomitee den Priester zum Verhör ein. Ihm droht nun eine Anklage.<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn6"><sup>[6]</sup></a></p>



<p>In ihren offiziellen Statements riefen die belarusischen Kirchen zu Dialog und Frieden auf. Am 16. August verkündete der Hl. Synod der Belarusischen Orthodoxen Kirche, die Gewalt müsse beendet werden.<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn7"><sup>[7]</sup></a>&nbsp;Im August wandten sich 50 protestantische Pastoren an die Menschen in Belarus.<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn8"><sup>[8]</sup></a>&nbsp;Dieser Versuch, zu einer friedlichen Lösung der Krise beizutragen, ist lobenswert. Der Haupttreiber des Dialogs, der auf verschiedenen Wegen eine „Architektur der Welt“ (§ 231), die funktionieren könnte, zu finden versuchte, war Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz.</p>



<p>Er äußerte sich als erster am 11. August, verkündete die Notwendigkeit eines Dialogs<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn9"><sup>[9]</sup></a>&nbsp;und rief einige Tage später die Behörden auf, „einen konstruktiven Dialog mit der Gesellschaft aufzunehmen, die Gewalt zu beenden und alle unschuldigen Zivilisten, die an friedlichen Kundgebungen verhaftet wurden, freizulassen“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn10"><sup>[10]</sup></a>. Am 21. August initiierte Erzbischof Kondrusiewicz sogar ein Treffen mit dem Innenminister Juryj Karajev an, um persönlich Fragen zur ungehemmten Gewalt der Polizisten gegenüber Zivilisten zu stellen. Erzbischof Kondrusiewicz versuchte alle möglichen Mittel zu nutzen, um die Situation zu lösen und Spannung abzubauen – durch Gebete, interreligiöse Zusammenarbeit, Aufrufe zum Dialog und Appelle an die staatlichen Behörden. Tadeusz Kondrusiewicz wurde zu einem Beispiel für einen religiösen Anführer unter denen, die berufen sind, „wahre Dialogpartner zu sein“ (§ 284). Er wurde zu einem Beispiel für einen „authentischen Mittler“, der, indem er seine Stimme zur Notwendigkeit des Dialogs erhebt, „sich bis zum Ende großzügig hingibt, wissend, dass sein einziger Gewinn der Frieden sein wird“ (§ 284). Er repräsentierte eine Kirche, die dient, die aufbricht, die aus ihren Kirchen herausgeht, die aus ihren Sakristeien herausgeht, um das Leben zu begleiten, die Hoffnung zu unterstützen und Zeichen der Einheit […] zu sein […], um Brücken zu spannen, Mauern zu durchbrechen und Versöhnung auszusäen“ (§ 276). Aber auf seine Worte über Frieden, Dialog, Barmherzigkeit, Wahrheit und Gewaltlosigkeit antworteten die Behörden mit Repression und sagten, dass es nicht Sache der Kirche sei, sich „in die Politik einzumischen“<a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftn11"><sup>[11]</sup></a>&nbsp;– und der Erzbischof fand sich im Exil wieder, wo er sich jetzt seit mehr als zwei Monaten befindet.</p>



<p>Wir, das belarusische Volk, wollen Dialog. Für unseren Teil haben wir eine Dialogplattform geschaffen – den Koordinierungsrat, in dem maßgebliche Vertreter aus Politik, Wissenschaft, Kultur, Wirtschaft, Medien, Sport und Wohltätigkeit vertreten sind, und auch die religiösen Gemeinschaften waren zur aktiven Teilnahme eingeladen. Im Koordierungsrat gibt es eine Arbeitsgruppe Christliche Vision, die von Theolog*innen, Priestern und aktiven Gläubigen der orthodoxen, katholischen und protestantischen Kirchen geschaffen wurde. Sie ist ein Beispiel für ökumenische Kooperation und Dialog für das Allgemeinwohl.</p>



<p>Wir streben nach Wahrheit und Gerechtigkeit, einem Ende der Gewalt und der Freilassung der politischen Gefangenen sowie nach neuen, fairen, gerechten und demokratischen Wahlen. Dies ist nicht ein Kampf zwischen politischen Ideologien und Clans, Parteien und Gesellschaftsgruppen. Es ist der Wunsch, in einer Gesellschaft zu leben, die auf einem soliden Fundament von Wahrheit, Gerechtigkeit, Liebe und Dialog erbaut ist. Es ist nicht nur unser Recht, sondern es ist jetzt unsere Pflicht, weil Frieden und Vergebung nicht, wie Sie selbst sagen, Gerechtigkeit für diejenigen, die Ungerechtigkeit unterworfen sind, „verbieten“, die Verteidigung ihrer Recht nicht „verbieten“, „sondern sie sogar verlangen“ (§ 241).</p>



<p>Aber wie sollen wir diesen Dialog aufbauen? Wie können wir Gerechtigkeit fordern, wenn eine Partei – diejenige mit Waffen und Macht – gestohlene Stimmen nicht zurückgeben oder die Gerechtigkeit wiederherstellen oder die Gewalt und Repression beenden wird, sondern nur vorschlägt „weiterzugehen“, „das Kapitel abzuschließen“, die Ungerechtigkeit zu akzeptieren, weil sie sagt, es sei nötig, „vorwärts zu blicken“ (§ 249).</p>



<p>Wir blicken auch auf die Zukunft und träumen von der Zukunft, aber unsere Vision des neuen Belarus ist eine Vision einer geschwisterlichen Gemeinschaft der Solidarität und gegenseitigen Hilfe, die wir selbst erfahren haben und weiterhin erfahren und die unsere Hoffnungen für die Zukunft nährt.</p>



<p>Trotz aller Repression und Gewalt ist der Protest weiterhin friedlich; mehr noch, der Geist von gegenseitiger Hilfe und Solidarität wächst darin wie Hefe im Teig. Unsere Augen haben bereits gesehen, unsere Ohren haben schon gehört, unsere Hände haben schon berührt, unsere Münder hatten schon einen Vorgeschmack der Gemeinschaft, die Belarus sein könnte. Wir wissen, was wir wollen und wonach wir streben – ein neues geschwisterliches, vereintes, integratives Belarus, eines, das in unseren Stadtvierteln schon existiert, in denen Nachbarn einander gestern nicht kannten und sich heute zum Teetrinken versammeln, einander zu Kuchen einladen, zusammen singen und tanzen. Es existiert in der Wirtschaft: in privaten Medizinzentren, die Opfer von Polizeigewalt gratis untersuchen und behandeln, in Blumenläden, die Frauen Blumen geben, in Konditoreien, die Menschen Süßigkeiten spendieren, und in Werkstätten, die Autos gratis reparieren. Diese Gemeinschaft zeigt sich in einem Straßenchor von Rentner*innen, die die spirituelle Hymne „Mahutny Bozha“ (Allmächtiger Gott) singen, in Vorlesungen von Philosoph*innen auf Spielplätzen, im aufrichtigen Gebet orthodoxer und protestantischer Gläubiger bei der Roten Kirche zur Unterstützung für den verbannten katholischen Erzbischof. Sie wird in Arbeiterteams, Vorlesungssälen, Kunstateliers, Gebetskreisen und Dorfklubs geboren. Die Gesichter und Taten der friedlichen belarusischen Bewegung sind so unterschiedlich, „in die Millionen großer und kleiner Aktionen einfließen, die kreativ miteinander verbunden sind, wie in einem Gedicht“ (§ 169), aber wir alle leben mit einem Traum und einer Vision: der geschwisterlichen Gemeinschaft.</p>



<p>Drei Monate nach dem Beginn der Proteste geschah eine weitere Tragödie. Am 11. November wurde der 31-jährige Künstler und Aktivist Raman Bandarenka im Hof seines Hauses von Unbekannten entführt und landete auf dem Polizeiposten. Von dort wurde er im Koma in ein Krankenhaus gebracht, nachdem er schwer geschlagen worden war. Am nächsten Tag starb er. Ramans Tod schockierte die ganze belarusische Gesellschaft. Gläubige verschiedener Traditionen – orthodoxe, römisch- und griechisch-katholische, protestantische und andere – versammelten sich, um für seine Seele zu beten. An der Messe in der katholischen Kathedrale von Minsk waren nicht weniger Menschen als an Weihnachten und Ostern. Am Sonntag, 15. November, kamen Menschen aus ganz Minsk in den Hof, wo Raman gelebt hatte, um seiner zu gedenken. Doch die Behörden reagierten sehr scharf, mehr als tausend Teilnehmer der Trauerprozession wurden verhaftet und die spontane Gedenkstätte mit Kerzen und Blumen wurde zerstört. Es gibt immer mehr Opfer, aber der Staat sieht das Problem nicht; kein einziges Strafverfahren wurde gegen die Verantwortlichen für diese Gräueltaten aufgenommen. Stattdessen hat die Generalstaatsanwaltschaft Vikarbischof Juryj Kasabutski und Vater Sergey Lepin, den Pressesekretär der Belarusischen Orthodoxen Kirche, mit einer Warnung bestraft, weil sie die Zerstörung des Mahnmals öffentlich verurteilt hatten. Der Tod von Raman und das Leiden all der Menschen lässt uns nicht aufhören, sondern lässt uns nach Antworten auf unsere Fragen suchen…</p>



<p>Wie viel länger müssen wir diesen Weg noch gehen? Wie viele werden noch verhaftet, entlassen, geschlagen und des Landes verwiesen werden, bis unsere Stimme von den Behörden gehört wird? Wer wird uns helfen, uns zu erheben und unsere Wunden zu heilen? Wer wird uns helfen, die Gerechtigkeit wiederherzustellen? Wann wird Erzbischof Tadeusz Kondrusiewicz, der versuchte, die Stimme der Kirche und des Volks zu sein, nach Belarus zurückkehren? Wird es der Stimme der Kirche und der Stimme des Volks gelingen, gepanzerte Autoscheiben, die Schilder der Polizei und das ausgeschaltete Internet zu durchbrechen? Welches prophetische Wort hat die Macht, diese Mauern einzureißen und Brücken zu bauen?</p>



<p>Im Namen des belarusischen Volks bitten wir Sie um Ihre heiligen Gebete und Ihr aufrichtiges Wort der Wahrheit und Gerechtigkeit, das für uns alle ein Segen sein wird,</p>



<p>Svjatlana Tsichanouskaja<br>Anführerin des demokratischen Belarus</p>



<p>Übersetzung aus dem Englischen: Natalija Zenger.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref1"><sup>[1]</sup></a>&nbsp;<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne">https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref2"><sup>[2]</sup></a>&nbsp;<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref3"><sup>[3]</sup></a>&nbsp;<a href="https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/">https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/</a>;&nbsp;<a href="https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/">https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref4"><sup>[4]</sup></a>&nbsp;<a href="https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm">https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref5"><sup>[5]</sup></a>&nbsp;<a href="https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%25D1%259Eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/">https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%25D1%259Eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref6"><sup>[6]</sup></a>&nbsp;<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg">https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref7"><sup>[7]</sup></a>&nbsp;<a href="http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija">http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref8"><sup>[8]</sup></a>&nbsp;<a href="https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/">https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref9"><sup>[9]</sup></a>&nbsp;<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref10"><sup>[10]</sup></a>&nbsp;<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus#_ftnref11"><sup>[11]</sup></a>&nbsp;<a href="https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020">https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020</a>.</p>



<p><a href="https://noek.info/hintergrund/1775-dokument-bruederliche-gesellschaft-eine-vision-fuer-ein-neues-belarus">Nachrichtendienst Östliche Kirchen</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Текст письма Светланы Тихановской Святому Отцу Франциску, епископу и Папе Римскому, вдохновленное его новой энцикликой Fratelli Tutti</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/tekst-pisma-svetlany-tixanovskoj-svyatom-otcu-francisku-episkopu-i-pape-rimskomu-vdoxnovlennoe-ego-novoj-enciklikoj-fratelli-tutti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 04 Dec 2020 18:09:41 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Афіцыйныя дакументы]]></category>
		<category><![CDATA[Лісты і звароты]]></category>
		<category><![CDATA[На русском]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Алег Буткевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Арцемій (Кішчанка)]]></category>
		<category><![CDATA[Вячаслаў Барок]]></category>
		<category><![CDATA[Марыся Булатоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Папа Францішак]]></category>
		<category><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Лепін]]></category>
		<category><![CDATA[Тадэвуш Кандрусевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Уладзімір Драбышэўскі]]></category>
		<category><![CDATA[Юрый Касабуцкі]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=2747</guid>

					<description><![CDATA[Письмо Светланы Тихановской Святом Отцу Франциску, епископу и Папе Римскому, вдохновленное его новой энцикликой Fratelli Tutti: “Братское общество: видение для новой Беларуси”&#160; 21 ноября 2020 Введение во храм Пресвятой Богородицы Собор архистратига Михаила и прочих небесных сил бесплотных&#160; Ваша Cвятость!&#160; Мое письмо – это ответ на приглашение к диалогу, к которому вы призываете всех людей [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<a href="https://belarus2020.churchby.info/list-svyatlany-cixano%d1%9eskaj-svyatomu-ajcu-francishku/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/by.png" alt="Чытать па-беларуску"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/sviatlana-tsikhanouskayas-letter-to-the-holy-father-francis/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/en.png" alt="To read of englisch"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/svjatlana-tsichanouskaja-brief-an-papst-franziskus/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/de.png" alt="Deutsch"></a>



<p>Письмо Светланы Тихановской Святом Отцу Франциску, епископу и Папе Римскому, вдохновленное его новой энцикликой <em>Fratelli Tutti</em>:</p>



<p><strong>“Братское общество: видение для новой Беларуси”&nbsp;</strong></p>



<p>21 ноября 2020</p>



<p>Введение во храм Пресвятой Богородицы</p>



<p>Собор архистратига Михаила и прочих небесных сил бесплотных&nbsp;</p>



<p>Ваша Cвятость!&nbsp;</p>



<p>Мое письмо – это ответ на приглашение к диалогу, к которому вы призываете всех людей доброй воли (§6) в своей новой энциклике <em>Fratelli Tutti. </em>Это обращение вдохновлено предлагаемым вами “<em>видением братского общества</em>” (§4), “<em>всеобщее стремление к которому может быть вновь рождено признанием достоинства каждого человека</em>” (§8). В этом письме я хочу поделиться мечтами беларусов, “<em>которыми они мечтают вместе и стараются вместе воплотить в жизнь</em>” (§8). Мечтами, которые резонируют с видением братского общества, о путях к реализации которых Вы рассуждаете в своей энциклике. Я хочу поделиться мечтами, но также и препятствиями и затруднениями, с которыми мы на этом пути сталкиваемся. Поэтому в письме также много вопросов.</p>



<p>На протяжении долгих десятилетий беларусское общество находилось в том состоянии, которое в Энциклике названо наихудшей формой отчуждения – “<em>чувством оторванности от корней, отсутствия принадлежности</em>” (§53). Беларусский народ с древности выживал благодаря общинной солидарности и самоорганизации – среди беларусов была распространена такая ее форма как талака. Но пережив столетия войн, нищеты, угнетения, репрессий и различных катаклизмов, в том числе аварию на Чернобыльской АЭС, в середине 1990-х годов беларусы выбрали себе власть, обещавшую стабильность и безопасность, как оказалось&nbsp;— ценой свободы, права выбора и самостоятельности.&nbsp;</p>



<p>Современная государственная власть, построенная на принципе жесткой вертикали и сконцентрированная в руках одного человека, всячески препятствовала любым несанкционированным сверху формам проявления сообщества и солидарности. Любая совместная деятельность в рамках ассоциаций – будь-то неправительственные организации, религиозные общины, политические партии, профессиональные союзы – была или запрещена, или жестко контролировалась и подавлялась. Слова “<em>демократия, свобода, справедливость и единство</em>”&nbsp; (§14), и даже само слово “<em>народ</em>” (§157) звучали&nbsp; постоянно, но воспринимались как пустой звук и демагогия, ведь использовались они для манипуляций, как инструменты доминирования и оправдания обмана, жестокости и насилия.</p>



<p>Произошло полное отчуждение людей, народа, который является источником суверенитета, от государства, от сферы принятия решений. Те, кто пытался что-то сказать, изменить, предложить альтернативу, подвергались репрессиям: активистов, правозащитников, политиков – исключали из университетов, увольняли с работы, арестовывали. В 2010 году семь из десяти кандидатов были задержаны, некоторые из них провели месяцы и годы в заключении. Участие в политической деятельности, высказывание своего мнения и своей позиции, с одной стороны, никак не могло повлиять и ничего не могло изменить, а с другой стороны, создавало угрозу для самого человека, его семьи, его общины, его дела. Пассивность, продиктованная бессилием и страхом, довлела над беларусским обществом, и именно эта пассивность, на языке режима, называлась “миром”. Так белорусское общество постепенно превратилось в атомизированное, индивидуализированное, являющееся “<em>всего лишь совокупностью индивидов</em>”&nbsp; (§157).&nbsp;</p>



<p>В ситуации, когда весь мир столкнулся с пандемией коронавируса, в Беларуси, власти выбрали стратегию игнорирования проблемы, а доктора, медсестры и другие сотрудники сферы здравоохранения оказались на линии борьбы с новой болезнью совершенно незащищенными. Подобно тому, как это произошло и после аварии на Чернобыльской АЭС в конце 1980-х, когда Советское правительство скрывало от людей информацию о реальном масштабе катастрофы и не принимало профилактических мероприятий, предотвращающих последствия радиационного воздействия на здоровье и жизнь людей, так и в случае с пандемией, представители государства пытались убедить людей, что опасности не существует, что ситуация под контролем, занижая цифры заболевших и умерших, демонстрируя пренебрежение к здравому смыслу, к научным исследованиям, но главное – к жизни и человеческому достоинству своих граждан. Перед лицом общей беды беларусы объединились в волонтерские инициативы для помощи медицинским работникам. Ярким примером гуманитарной миссии народной солидарности с медиками солидарности стала ByCovid19.&nbsp;</p>



<p>В июне 2020 г. сотни тысяч жителей города Минска несколько дней были лишены доступа к питьевой воде из-за серьезной аварии в системе водоснабжения, в результате которой произошло попадание в воду отравляющих веществ. У людей из кранов текла зловонная и непригодная для питья жидкость, а представители власти, вместо того, чтобы организовать доступ людей к воде, отрицали само существование проблемы, давали людям ложную информацию о качестве воды. И снова, сами люди объединились в одну большую сеть взаимопомощи и возили воду из одних районов&nbsp; другие.&nbsp;</p>



<p>В результате, с одной стороны, доверие людей к руководству государства было окончательно подорвано, стало очевидно, что государственная политика строится на лжи и вместо помощи людям, государственные органы готовы жертвовать здоровьем и жизнями людей. С другой стороны, из взаимопомощи и солидарности родилось видение сообщества братства и сестринства, которое беларусский народ, ранее разобщенный, теперь осознал как ценность и идеал, к которому следует не только стремиться в будущем, но уже сейчас реализовывать его на уровне гражданского общества, несмотря на препятствия государственных институтов в условиях беззакония и авторитарного политического режима.&nbsp;</p>



<p>Во время начавшейся предвыборной кампании у многих людей появилась мечта и видение такого общества, где голос каждого будет иметь значение, где “<em>в центре всякой политической, социальной и экономической деятельности</em>” стоит “<em>человеческая личность, которая обладает высшим достоинством</em>” (§232), где конфликты не прячутся и не замалчиваются, но разрешаются “<em>посредством диалога и открытых, честных и терпеливых переговоров</em>” (§244), где есть пространство для диалога, честного и открытого, справедливого, без «<em>пустой</em> <em>дипломатии</em>,<em> притворства, двусмысленности, скрытой повестки дня и хороших манер, скрывающих реальность</em>» (§226).</p>



<p>Желание единства и солидарности, осмысление себя народом, у которого есть общая цель и стремление – несмотря на принадлежность к разным социальным группам, политические убеждения, геополитические ориентации, собственные индивидуальные интересы – стали стимулом для рождения политического сообщества. В то же время, сплотившись перед общей бедой, люди ярко увидели созидательную силу солидарности и взаимопомощи.</p>



<p>Власти привычным образом препятствовали процессу объединения и политической активизации людей – бросая лидеров в тюрьму по надуманным обвинениям (среди них был и мой супруг, Сергей Тихановский); не признавая подписей, собранных за их выдвижение в кандидаты на президентских выборах, не допуская общество к формированию избирательных комиссий и наблюдению за выборами. В ответ на репрессии все большая солидарность и самоорганизация возникали в среде самого общества, которое, преодолевая свой страх и привычную инерцию, включилось в общую борьбу за честные, справедливые и прозрачные выборы.&nbsp;</p>



<p>Верующие и священнослужители Католической церкви очень активно принимали участие в этом процессе – по инициативе Артема Ткачука, миссионера и социального работника, была начата кампания “Католик не фальсифицирует”. Ее задачей было продвижение среди широких кругов людей католического вероисповедания идеи о том, что честные выборы – это вопрос не только политический, но и нравственный, имеющий отношения к вере и жизни по вере.</p>



<p>Именно желание честных, прозрачных и демократических выборов объединило людей независимо от их политических убеждений на пути к переменам, на пути к справедливости, на пути к общему благу. Так случилось, что, я, Светлана Тихановская, обычная беларусская женщина, которая, как и большинство беларусов, не интересовалась политикой, была пассивной, а занималась воспитанием своих детей, должна была принять на себя эту миссию – стать лидером движения за честные и справедливые выборы. Вместе со мной эту долю разделили Мария Колесникова и Вероника Цепкало. Каждая из нас стала на этот путь не ради власти, но чтобы вернуть людям веру в то, что голос каждого человека значим, что солидарность может творить чудеса, что любовь и ненасилие сильнее насилия.&nbsp;</p>



<p>Этот путь оказался для нас нелегким. Белорусский народ постигла судьба идущего из Иерусалима в Иерихон путника в притче о добром самарянине (Лк. 10:25-37), который “<em>попался разбойникам, они сняли с него одежду, изранили его и ушли, оставив его едва живым</em>”. Беларусский народ был ограблен – у него украли голоса на выборах, право знать правду о результатах выборов. “<em>Выход только один</em>”, – так обратился к беларусскому народу епископ Витебский Олег Буткевич, – “<em>нужно искать правду!.. Но правды не будет там, где есть насилие</em>” [1]. Митрополит Минский Тадуеш Кондрусевич поддержал людей в их законном стремлении к правде: “<em>Люди имеют право знать правду, которую нельзя приносить в жертву чьим-то политическим или конъюнктурным интересам</em>,” – заявил он [2].&nbsp;</p>



<p>Движимые стремлением к правде о результатах выборов, не допущенные к подсчету голосов, люди вышли на мирную демонстрацию. В ответ граждан, журналистов и просто прохожих – расстреливали светошумовыми гранатами и резиновыми пулями, избивали, арестовывали, подвергали пыткам и бесчеловечному и унижающему достоинство обращению, забирали в приют детей. Здоровью тысяч человек был нанесен серьезный ущерб, а некоторые беларусы даже потеряли свою жизнь – Александр Тарайковский, Геннадий Шутов, Александр Вихор, Константин Шишмаков, Никита Кривцов, Роман Бондаренко. Беларусы, окровавленные, с выбитыми зубами, с разорванными животами, с переломанными руками и ногами, израненные, не могущие уже даже кричать от боли, они лежали в автозаках, на земле во дворах отделений милиции и на бетонных полах тюрем, чувствуя свою полную беспомощность.&nbsp;</p>



<p>В ответ на это ужасающее насилие на улицы беларуcских городов вышли женщины; потом врачи, музыканты, спортсмены, учёные, студенты, пенсионеры, люди с ограниченными возможностями. Архиепископ Гродненский Беларусской Православной Церкви Артемий назвал женский протест, когда на улицы вышли жены, матери, скстры избитых мужей, сыновей, братьев – с цветами и улыбками&nbsp;– действительным чудом, реализацией духовного закона: “<em>Не будь побежден злом, но побеждай зло добром!</em>” (Рим. 12.21), таким образом, любовь “<em>вернула мир и остановила насилие</em>”, она стала целительной силой “<em>от токсинов зла и агрессии</em>” [3]. Епископиня Евангелической Церкви в Германии Петра Боссе-Хубер увидела в смелых беларусских женщинах, которые идут по пути мира и любви и исполняют принцип этого духовного закона, “<em>образ защищающей и покрывающей своим покровом Марии</em>” [4]. С Марией, которая без страха стояла у креста и смотрела на муки своего Сына, сравнил беларусских женщин и римско-католический епископ Юрий Кособуцкий:<em> “Вы взяли цветы, вы вышли, вы стали, вы показали всему миру то, что привело в замешательство всех людей… Ваши улыбки – вы просто этим всем поразили, все были в шоке… Вы вышли и вы добром начали побеждать зло… Вы, может сами того не зная, своим добром победили дьявола… Наши беларусские девушки, женщины, наши дочери, сёстры, жены, мамы, бабушки&nbsp;— вы герои нашего времени</em>” [5].</p>



<p>Женщины-христианки также были одними из первых, кто организовал специальные молитвы за Беларусь в условиях возрастания волны насилия и беззакония против мирных протестующих. С 12 августа католическая верующая Ирена Бернацкая из города Лида начала ежедневную молитву на розарии в форме Помпейской новенны за мир в Беларуси, за что 16 октября она подверглась крупному денежному штрафу. 13 августа несколько православных верующих женщин из Минска инициировали межконфессиональную молитву в центре города, на площади между Свято-Духовым кафедральным православным собором и католическим архикафедральным собором Пресвятого Имени Пресвятой Девы Марии. Православные, католики, протестанты вместе молились и потом прошли крестным ходом с хоругвями, иконами и библиями по улицам города. Также группа верующих женщин в Минске каждый вечер выходит молиться на розарии за Беларусь и за возвращение из изгнания архиепископа Тадеуша Кондрусевича. Молодая греко-католическая верующая Марина Булатовская из Витебска была оштрафована за то, что находилась рядом с мирным шествием и молилась. Пожилая верующая из Бреста, Елена Гнаук, 4 октября стала на колени между протестующими и полицией, молясь о мире, и за это была наказана 18 днями в заключении, а теперь столкнулась с угрозой уголовного преследования.</p>



<p>Многие христианские священники из разных церквей не уподобились священнику и левиту из притчи и не прошли мимо, боясь оскверниться “<em>мирскими делами</em>”. Их ответом стали молитвы, милосердие и возвышение своего голоса против насилия и беззакония.&nbsp;</p>



<p>Две большие межконфессиональные молитвы прошли в Минске и Гродно. В Минске, по инициативе архиепископа Тадеуша Кондрусевича, 19 августа состоялась межрелигиозная молитва за мир в Беларуси – именно католический архиепископ выступил инициатором такой молитвы, участие в которой приняли священники католической, православной, протестантских церквей, а также белорусские иудеи и мусульмане. В Гродно, по общей инициативе религиозных организаций разных конфессий, 16 августа в историческом центре города была организована межконфессиональная молитва-шествие с плакатами духовного содержания и против насилия, за мирное разрешение политического кризиса и освобождение невинно арестованных, на улицу вышли духовенство и верующие пяти христианских конфессий, а также представители иудейской общины.&nbsp;</p>



<p>Протестанты ежедневно молились в центре Минска, во многих православных, католических и протестантских церквах совершались специальные богослужения. В Гродно в православных храмах каждый час звонили в колокол. В сентябре в Римско-католической церкви по инициативе архиепископа Тадеуша Кондрусевича проходила перегринация статуи св. Архангела Михаила – победителя злого духа, покровителя католической церкви в Беларуси, в интенции скорейшего разрешения общественно-политического кризиса. При православном митрополите Минском Павле, который последовал инициативе верующих женщин, начавших молитвы у кафедрального собора, молитвы за Беларусь стали ежедневными. Пришедший на смену митрополиту Павлу новый лидер Белорусской Православной Церкви митрополит Минский Вениамин дважды призывал паству к посту на протяжении нескольких дней. Во многих общинах по всей Беларуси проводились молитвы и крестные ходы, несмотря на то, что даже молитва за Беларусь становилась опасной – в Волковыске около пятнадцати участников молебна за Беларусь, который проходил в православном храме в честь Святых равноапостольных Мефодия и Кирилла, были задержаны.&nbsp;</p>



<p>Священники также оказывали милосердие и выражали солидарность страждущим. С первых дней протестов греко-католический священник Игорь Кондратьев присоединился к протестующим в Бресте с молитвой и словами поддержки, проводя целые дни на улицах города и под стенами местной тюрьмы, добиваясь освобождения избитых задержанных. За это на него оказывалось давление и угрозы снять с регистрации его общину. Православные, католические, протестантские священники встречались и у стен изоляторов, где содержались задержанные и арестованные, в палаточном лагере волонтёров возле тюрьмы Окрестина действовал молитвенный уголок. Православные и католические священники в Гродно и Минске пытались передать заключенным воду, еду и предметы первой необходимости, гигиенические средства. Священники приходили на суды&nbsp;— в Волковыске православные священники приехали из разных городов Беларуси, чтобы поддержать своего коллегу священника Александра Богдана, суд над которым состоялся дважды. Священники четырёх христианских конфессий пришли в Гродно на суд над известным хирургом, верующим Александром Цылиндзем.</p>



<p>Некоторые священники выходили и на открытый протест против совершаемого насилия и беззакония. С 13 августа на улицы города Гомеля с плакатом “Спыніце гвалт” вышел православный священник Владимир Дробышевский. В сентябре этот священник дважды подряд был осужден и провел под арестом 25 суток. В самый первый вечер после выборов 9 августа были арестованы два католических священника-серцианина Эдуард Синкевич (10 суток) и Александр Федотов (8 суток). В разных городах священники становились в цепи солидарности, поддерживали мирных людей, в Лиде православные священники угощали женщин мороженым. Многие открывали двери православных и католических храмов, чтобы мирные протестующие могли укрыться от несправедливого насилия и жестокости со стороны милиции выходили из храмов, чтобы поговорить с милицией (в Жодино, Лиде, Гродно и Минске), но и это не всегда помогало. Так, 26 августа милиция заблокировала мирных протестующих и журналистов в минском Красном костёле в честь св. Симеона и Елены в Минске, а 11 сентября на входе в этот храм были брутально задержаны несколько верующих женщин.&nbsp;</p>



<p>Кроме того, священники делали записи в социальных сетях, блогах, говорили проповеди, выступали в СМИ, писали стихи, но главное – слушали многочисленные истории о пережитом насилии и пытках, держали за руку, обнимали за плечи, утирали слезы, плакали вместе с плачущими, утешали тех, кто горюет, молились за тех, кто страдает от телесных и душевных ран, оказывали материальную помощь, были рядом со своими прихожанами. Дважды в неделю в своем видеоблоге на Ютубе римско-католический священник Вячеслав Барок из поселка Россоны рассуждает об энциклике Fratelli Tutti и применении социального учения Костела в повседневной жизни. 12 ноября 2020 года местный отдел Следственного комитета допросил священника. Он находится под угрозой уголовного преследования [6].&nbsp;</p>



<p>В своих официальных заявлениях белорусские церкви призывали к диалогу и миру. 16 августа Синод Белорусской Православной Церкви заявил о необходимости прекращения насилия [7]. В августе 50 протестантских пасторов обратились с письмом к народу Беларуси [8] . Это попытки принять участие в мирном разрешении кризиса заслуживают высокой оценки. Главным же генератором диалога, который самыми разными способами пытался нащупать ту “<em>архитектуру мира</em>” (§231), которая могла бы сработать, выступил Митрополит Тадеуш Кондрусевич.&nbsp;</p>



<p>Он выступил самым первым, 11 августа заявив о необходимости диалога [9], а через несколько дней обратившись к властям с призывом “<em>начать конструктивный диалог с обществом, остановить насилие и освободить всех задержанных на мирных акциях невинных граждан</em>” [10]. 21 августа Кондрусевич даже инициировал встречу с министром внутренних дел Юрием&nbsp;Караевым, чтобы лично поставить перед ним вопросы о том неограниченном насилии, которое по отношению к мирным гражданам применяют сотрудники органов внутренних дел. Митрополит Кондрусевич всеми способами пытался найти пути для разрешения ситуации и снятия напряжения – через молитву, через межконфессиональное сотрудничество, через призывы к диалогу, через обращения к государственным властям. Кондрусевич стал примером религиозного лидера, “<em>призванных быть действительными ‘людьми диалога’</em>”(§284). Он стал примером “<em>подлинного посредника</em>” (§284), который, возвысив свой голос о необходимости диалога, “<em>щедро растрачивал себя до самого конца, зная, что единственное, что можно получить, это мир</em>” (§284). Он выступил представителем такой церкви, “<em>которая служит, которая уходит из дома и выходит из своих храмов, выходит из своих сакристий, чтобы сопровождать жизнь, поддерживать надежду, быть знаком единства … строить мосты, разрушать стены, сеять семена примирения</em>” (§276). Но на его слова о мире, о диалоге, о милости, о правде, о ненасилии власть ответила репрессиями, заявив, что не дело церкви “<em>вмешиваться в политику</em>” [11] – и Митрополит оказался в изгнании, где пребывает уже почти три месяца.</p>



<p>Мы, белорусский народ, хотим диалога. Со своей стороны мы создали диалоговую площадку – Координационный совет, куда вошли авторитетные представители политики, науки, культуры, бизнеса, медиа, спорта, благотворительности, к активному участию были приглашены и религиозные сообщества. В Координационном совете действует также Рабочая группа “Христианское видение”, которую создали богословы, священники, активные верующие православной, католической и протестантских церквей, и которая является примером межконфессионального сотрудничества и диалога ради общего блага.&nbsp;</p>



<p>&nbsp;Мы стремимся к правде и восстановлению справедливости, к прекращению насилия и освобождению политических заключенных, к новым, честным, справедливым, демократическим выборам. Это не борьба политических идеологий и кланов, партий и социальных групп. Это желание жить в обществе, построенном на твердом фундаменте правды, справедливости, любви и диалога. Это не только наше право, но сейчас это – наша обязанность, ведь мир и прощение, как говорите Вы сами – “<em>не запрещает</em>” тем, кто подвергается несправедливости, защищать свои права, “<em>но на самом деле требует этого</em>” (§241).&nbsp;</p>



<p>Но как строить этот диалог? Как требовать справедливости, если одна сторона – та, у которой есть оружие и власть, не собирается ни возвращать украденные голоса, ни восстанавливать справедливость, ни останавливать насилие и репрессии, но предлагает “двигаться дальше”, предлагает “<em>перевернуть страницу</em>”, предлагает смириться с несправедливостью, говоря, что нужно “<em>смотреть в будущее</em>” (§249)?</p>



<p>Мы тоже смотрим в будущее и мечтаем о будущем, но наше видение новой Беларуси – это видение братского сообщества солидарности и взаимопомощи, которое мы пережили на собственном опыте и продолжаем переживать сейчас и которое питает наши надежды на будущее.&nbsp;</p>



<p>Несмотря на все репрессии и насилие, протест продолжает быть мирным, более того, в нем, как закваска в тесте, разрастается дух взаимопомощи и солидарности. Наша глаза уже видели, наши уши уже слышали, наши руки уже осязали, мы уже предвкушаем то общество, каким могла бы быть Беларусь. Мы знаем, чего мы хотим и к чему стремимся – к новой братской, солидарной, инклюзивной Беларуси, к такой, которая уже существует в городском квартале, где соседи еще вчера не знали друг друга, а сегодня собираются вместе, чтобы пить чай, угощать друг друга пирогами, вместе петь и танцевать. Она существует в бизнесе, где частные медицинские центры бесплатно проводят диагностику и лечение пострадавших от милицейского насилия, работники цветочных магазинов дарят женщинам цветы, кондитерские угощают конфетами, а станции технического обслуживания чинят автомобили. Она являет себя в уличном хоре пенсионеров, поющих духовный гимн “Магутны Божа”. Она в лекциях философов на детской площадке. Она – в искренней молитве православных и протестантских верующих у стен Красного костела в поддержку изгнанного католического архиепископа. Она рождается в трудовых коллективах, в университетских аудиториях, в арт-студиях, в молитвенных кружках, в деревенских клубах. Лица и действия мирного движения беларусов такие разные, “включающие миллионы разных действий, великий и малых, которые креативно сочетаются, подобно словам в стихотворении” (§169), но мы все живем одной мечтой и одним видением&nbsp;— братского общества.&nbsp;</p>



<p>Спустя три месяца после начала протестов случилась новая трагедия. 11 ноября 31-летнего художника Романа Бондаренко неизвестные похитили во дворе его собственного дома, после чего он оказался в отделении милиции. Оттуда его доставили в больницу в коме после жестоких избиений, и назавтра он скончался. Смерть Романа потрясла всё белорусское общество. Верующие разных конфессий собрались на молитвы за упокой его души. На заупокойной мессе в минском католическом кафедральном соборе было не меньше людей, чем на Рождество и Пасху, а на его похоронную службу, которая состоялась в православной церкви в чести Воскресения Христова 20 ноября собрались тысячи людей. В воскресенье 15 ноября люди со всего Минска пришли во двор, где жил Роман, чтобы почтить его память, Власти отреагировали предельно жестко – более тысячи участников траурного шествия были арестованы, а стихийный мемориал из свеч и цветов был уничтожен. Появляются всё новые жертвы террора, но государство не видит проблемы, не возбуждено ни одного криминального дела против ответственных за эти преступления. Вместо этого Прокуратура наказывает предупреждением викарного епископа Юрия Касабуцкого и пресс-секретаря Белорусской православной церкви отца Сергия Лепина, которые публично осудили уничтожение его мемориала. Смерть Романа, как и страдание всего народа заставляют нас не останавливаться, но искать ответы на вопросы…</p>



<p>Сколько нам еще предстоит пройти по этой этому пути? Сколько еще будет арестованных, уволенных, избитых и изгнанных из страны, прежде чем наш голос будет услышан властями? Кто поможет нам встать и исцелит наши раны? Кто поможет нам восстановить справедливость? Когда в Беларусь сможет вернуться Митрополит Тадеуш Кондрусевич, который пытался быть голосом церкви и голосом народа? Сможет ли голос церкви и голос народа пробиться через бронированные стекла автомобилей, через щиты милиции, через отключенный интернет? Какое пророческое слово имеет силу разрушить эти стены и построить мосты? &nbsp;</p>



<p>От имени белорусского народа, мы просим Ваших святых молитв и Вашего истинного слова правды и справедливости, которые были бы для всех нас благословением,&nbsp;</p>



<p>Светлана Тихановская</p>



<p>————————-</p>



<p>[1] Выйсце адно –ƒ шукаць праўду. Біскуп Віцебскі Алег Буткевіч выступіў са Зваротам з нагоды масавых пратэстаў у краіне, 12/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne"> https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne</a> (In Belarusian)</p>



<p>[2] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a> (In Belarusian)</p>



<p>[3] Обращение Архиепископа Артемия Гродненского и Волковысского, 14/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/"> https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/</a>, (In Russian); Öffentlicher Appel von Artemij, Erzbischof von Grodno und Volkovysk, 14/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/"> https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/</a> (In German)</p>



<p>[4] Bild der schützenden und schirmenden Maria ist wie ein Vorbild, EKD-Auslandsbischöfin bekundet Solidarität mit Mitgliedern der Arbeitsgruppe „Christliche Vision“ des oppositionellen Koordinierungsrates für Belarus, 12/10/2020 //<a href="https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm"> https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm</a> (In German)</p>



<p>[5] Казань біскупа Юрыя Касабуцкага, Генеральнага вікарыя Мінска-Магілёўскай архідыяцэзіі, 5/09/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%252525D1%2525259Eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/"> https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyoўskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/</a> (In Belarusian)</p>



<p>[6] 15 November, Fr. Viachaslau Barok issued his appeal addressed Your Holiness //<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg"> https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg</a> (In Belarusian, additional subtitles available in Russian, English, German, Polish)</p>



<p>[7] Обращение Синода Белорусской Православной Церкви к народу Республики Беларусь о прекращении народного противостояния, 15/08/2020 //.<a href="http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija"> http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija</a> (In Russian)</p>



<p>[8] Открытое обращение Евангельских протестантских церквей к народу Беларуси, 20/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/"> https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/</a> (In Russian)</p>



<p>[9] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча ў сувязі са складанай грамадска-палітычнай сітуацыяй у Беларусі, 11/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus</a> (In Belarusian)</p>



<p>[10] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a>&nbsp;</p>



<p>[11] Лукашенко: церкви, костелы – не для политики, 22/08/2020. БелТА. //<a href="https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020"> https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020</a>&nbsp;</p>



<p><a rel="noreferrer noopener" href="https://tsikhanouskaya.org/ru/events/news/fd52cb8a" target="_blank">tsikhanouskaya.org</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Sviatlana Tsikhanouskaya&#8217;s letter to the Holy Father Francis</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/sviatlana-tsikhanouskayas-letter-to-the-holy-father-francis/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 04 Dec 2020 17:32:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[English]]></category>
		<category><![CDATA[Афіцыйныя дакументы]]></category>
		<category><![CDATA[Лісты і звароты]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Алег Буткевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Арцемій (Кішчанка)]]></category>
		<category><![CDATA[Вячаслаў Барок]]></category>
		<category><![CDATA[Марыся Булатоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Папа Францішак]]></category>
		<category><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Лепін]]></category>
		<category><![CDATA[Тадэвуш Кандрусевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Уладзімір Драбышэўскі]]></category>
		<category><![CDATA[Юрый Касабуцкі]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=2741</guid>

					<description><![CDATA[Sviatlana Tsikhanouskaya&#8217;s letter to the Holy Father Francis, Bishop and Pope of Rome, inspired by his new encyclical Fratelli Tutti: “Fraternal Society: A Vision For a New Belarus”&#160; Your Holiness, My letter is a response to the invitation to dialogue to which you call all people of goodwill in your new encyclical, Fratelli Tutti. This [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<a href="https://belarus2020.churchby.info/list-svyatlany-cixano%d1%9eskaj-svyatomu-ajcu-francishku/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/by.png" alt="Чытать па-беларуску"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/tekst-pisma-svetlany-tixanovskoj-svyatom-otcu-francisku-episkopu-i-pape-rimskomu-vdoxnovlennoe-ego-novoj-enciklikoj-fratelli-tutti/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/ru.png" alt="Читать по-русски"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/svjatlana-tsichanouskaja-brief-an-papst-franziskus/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/de.png" alt="Deutsch"></a>



<p>Sviatlana Tsikhanouskaya&#8217;s letter to the Holy Father Francis, Bishop and Pope of Rome, inspired by his new encyclical <em>Fratelli Tutti</em>:</p>



<p><strong>“Fraternal Society: A Vision For a New Belarus”&nbsp;</strong></p>



<p>Your Holiness,</p>



<p>My letter is a response to the invitation to dialogue to which you call all people of goodwill in your new encyclical, Fratelli Tutti. This address is inspired by your proposed “vision of fraternal society” (§4), in which &#8220;by acknowledging the dignity of each human person, we can contribute to the rebirth of a universal aspiration to fraternity&#8221; (§8). In this letter, I want to share the dreams of the Belarusian people, which they “dream together” and which are “built together” (§8).—dreams that resonate with the vision of a fraternal society, ways to implement what you discuss in your encyclical. I want to share these dreams, but also the obstacles and difficulties we face along the way. Therefore, my letter also includes many questions.</p>



<p>For decades, Belarusian society was subject to the worst form of alienation as identified by the encyclical—“feel[ing] uprooted, belonging to no one&#8221; (§53). The Belarusian people have survived since ancient times thanks to communal solidarity and self-organization&nbsp;—one of its forms, talaka, was widespread among Belarusians. But having survived centuries of wars, poverty, oppression, repression, and various cataclysms, including the accident at the Chernobyl nuclear power plant, in the mid-1990s the Belarusians chose a government that promised stability and security. As it turned out, this was at the cost of freedom, the right to elect, and independence.&nbsp;</p>



<p>The contemporary state authorities, which operate on the principle of a rigid hierarchy, with power concentrated in the hands of one person, have prevented, in every way, any forms of community expression and solidarity, except that which is authorised from above. Any joint action within associations—whether by non-governmental organizations, religious communities, political parties, or trade unions—has been either banned or tightly controlled and suppressed. The words “democracy, freedom, justice, [and] unity” (§14) and even the very word “people&#8221; (§157) have been uttered constantly, but were perceived as empty sounds and demagoguery, because they were used for manipulation, as tools of domination and as justifications for deception, cruelty, and violence.</p>



<p>There has been a complete alienation of the people—people who are the source of sovereignty—from the state, from the sphere of decision-making. Those who have tried to say something, to effect change, to offer an alternative, have been subjected to repression: activists, human rights defenders, and politicians have been expelled from universities, dismissed from work, and arrested. In 2010, seven out of ten presidential candidates were detained, some of whom spent months or years in detention. On the one hand, participation in political activities and expressing one’s opinion and position could neither influence nor change anything; on the other hand, it was a great risk for oneself, one’s family, one’s community, one’s affairs. Passivity, dictated by powerlessness and fear, has dominated Belarusian society, and it was this that, in the language of the regime, was called “peace.” In effect, Belarusian society has gradually become atomized and individualized, “a mere aggregate of individuals” (§157).&nbsp;</p>



<p>As the entire world began to face the coronavirus pandemic, the authorities of Belarus relied on a strategy of ignoring the problem, while doctors, nurses, and other health workers, who put their lives on the line to fight this new sickness, were left completely unprotected. After the Chernobyl accident in the late 1980s, when the Soviet government hid information about the true scale of the disaster and did not take any measures to prevent the effects of radiation on public health and lives; likewise now, during this pandemic, the state authorities have tried to convince people that there is no danger, that the situation is under control, underestimating the figures of the sick and dead, showing a disregard for common sense and for scientific research and, most importantly, displaying disrespect for the life and human dignity of their citizens. In contrast, in the face of this common struggle, Belarusian citizens have united in volunteer initiatives to help medical workers; the people&#8217;s solidarity with the medics during COVID-19 is a prime example of their sense of humanitarian mission.&nbsp;</p>



<p>In June 2020, hundreds of thousands of residents of Minsk were deprived of access to drinking water for several days when a serious accident occurred and poisonous substances entered the water supply system. A foul-smelling liquid, completely unfit for drinking, flowed from the taps in people’s homes. The authorities, instead of organizing access to water supplies, denied the very existence of the problem and provided false information about the quality of water. But again, the people themselves united in one large network of mutual aid and transported water from some districts to others.</p>



<p>As a result, on the one hand, public trust in state leadership was completely undermined, and it became obvious that state policy was based on lies and, instead of helping people, public bodies are ready to sacrifice health and lives; on the other hand, a vision of a community, of brotherhood and sisterhood, was born out of mutual assistance and solidarity. The Belarusian people, previously divided, has realized that such a community is a value and an ideal that should not only be pursued in the future but should be implemented now at the level of civil society, despite the obstacles of state institutions and in the face of lawlessness and an authoritarian political regime.&nbsp;</p>



<p>During the recent election campaign, many people had a dream and a vision of a society in which the voice of everyone matters, in which “at the centre of all political, social and economic activity” stands “a human person, who enjoys the highest dignity” (§232), in which conflicts are not hidden and silenced but resolved “through dialogue and open, honest and patient negotiation” (§244), in which there is space for genuine dialogue without “empty diplomacy, dissimulation, double-speak, hidden agendas and good manners that mask reality” (§226).</p>



<p>The desire for unity and solidarity, and the emergence of the self-understanding of a people that has a common goal and desire—despite belonging to different social groups, holding different political beliefs, having different geopolitical orientations, and being motivated by individual interests—have become an incentive for the birth of a political community. Having come together in the face of shared adversity, people have seen clearly the creative power of solidarity and mutual assistance.</p>



<p>The authorities have habitually hindered the process of unification and political activation by throwing leaders in prison on trumped-up charges (my husband, Siarhei Tsikhanousky, was among them), by refusing to acknowledge the signatures collected for nominations for the presidential elections and, by preventing the society from forming election commissions and observing the election process. In response to this repression, more and more solidarity and self-organization has arisen within society itself; overcoming fear and familiar inertia, people have joined a common struggle for honest, fair, and transparent elections.</p>



<p>Believers and clergy of the Roman Catholic Church have been very actively involved in this process: at the initiative of Artiom Tkaczuk, a missionary and social worker, the campaign “A Catholic Does Not Falsify” was launched. Its task was to promote among the broad Catholic community the idea that fair elections are not only a political issue but also a moral one that has to do with faith and living according to one’s faith.</p>



<p>Regardless of their political beliefs, people have been united by the desire for fair, transparent, and democratic elections on the road to change, on the road to justice, on the road to the common good. It so happened that I, Sviatlana Tsikhanouskaya, an ordinary Belarusian woman, who, like most Belarusians, was not interested in politics, was passive, and was engaged mainly in the education of my own children, had to take on this mission to become the leader of the movement for fair and just elections. Maria Kalesnikava and Veronika Tsepkalo shared this fate with me. Each of us embarked on this path not for the sake of power, but to restore belief that the voice of every human being is meaningful, that solidarity can work miracles, that love and non-violence are stronger than violence.&nbsp;</p>



<p>This path has not been easy for us. The Belarusian people have suffered the fate of the traveller from Jerusalem to Jericho in the parable of the Good Samaritan (Luke 10:25-37): “he fell among robbers, who took off his clothes, wounded him and departed, leaving him barely alive.&#8221; The Belarusian people were robbed: their votes in the elections and their right to know the truth about the election results were stolen. “There is only one way out,” Bishop Aleh Butkevich told the Belarusian people: “We need to look for the truth!.. But the truth will not be where there is violence.”[1] Metropolitan Tadeusz Kondrusiewicz supported people in their legitimate quest for truth: “People have a right to know the truth, which cannot be sacrificed to someone&#8217;s political or economic interests.”[2]</p>



<p>Driven by the search for the truth about the election results, not allowed to be present at the vote count, people went out to a peaceful demonstration. In response, citizens, journalists, and bystanders were fired at with stun grenades and rubber bullets, beaten, arrested, tortured, and subjected to inhumane and degrading treatment, and their children were forcibly taken away into orphanages. The health of thousands of people was seriously harmed, and some Belarusians even lost their lives—Aliaksandr Taraykouski, Henadz Shutau, Aliaksandr Vikhor, Kanstantsin Shyshmakou, Mikita Kryutsou, and Raman Bandarenka. Belarusians, bloodied, with broken teeth, with torn bellies, with broken arms and legs, wounded, unable to even scream in pain, were thrown onto the floor in prisoner transport vehicles, on the ground in the yards of police stations, and on the concrete floors of prisons, feeling completely helpless.&nbsp;</p>



<p>In response to this horrific violence, women took to the streets of Belarusian cities; then doctors, musicians, athletes, scientists, students, pensioners, and people with disabilities followed. Archbishop Artemy of Hrodna, of the Belarusian Orthodox Church, called the women&#8217;s protest—in which wives, mothers, and sisters of beaten husbands, sons, brothers came out to the streets with flowers and smiles—a real miracle, the implementation of the spiritual law: &#8220;Don&#8217;t be defeated by evil, but defeat evil with good!&#8221; (Romans, 12.21). Thus, love &#8220;returned peace and stopped violence”—it became a healing force &#8220;from the toxins of evil and aggression” [3]. Petra Bosse-Huber, a bishop of the Evangelical Church in Germany, saw in the brave Belarusian women who follow the path of peace and love and implement the principle of this spiritual law &#8220;the image of Mary, protecting and covering with her protecting veil” [4]. The Roman Catholic bishop Yuri Kasabucky also compared Belarusian women with Mary, who stood by the cross without fear and looked at the suffering of her Son: &#8220;You took the flowers, you came out, you stood, you showed the world, which confused all people… Your smiles—you just amazed everyone; everyone was in shock… You came out and you have started defeating evil with good… You may have defeated the devil without knowing it… Our Belarusian girls, women, our daughters, sisters, wives, mothers, grandmothers—you are heroes of our time” [5].&nbsp;</p>



<p>Christian women were also among the first to organize special prayers for Belarus amid a growing wave of violence and lawlessness against peaceful protesters. On August 12, Catholic believer Irena Bernatskaya from the city of Lida began to pray the rosary daily in the form of the Rosary Novena to Our Lady of Pompeii, for peace in Belarus, for which she was subjected to a large fine on October 16. On August 13, several Orthodox women from Minsk initiated ecumenical prayers in the centre of the city, in the square between the Holy Spirit Orthodox Cathedral and the Catholic Arch-Cathedral of the Holy Name of the Blessed Virgin Mary. Orthodox, Catholics, Protestants prayed together and then passed in procession with banners, icons, and Bibles through the streets of the city. A group of women believers in Minsk also goes out every evening to pray the rosary for Belarus and for the return from exile of Archbishop Tadeusz Kondrusiewicz. A young Greek Catholic believer Marysia Bulatouskaya from Vitebsk was fined for being near a peaceful procession and praying. On October 4, an elderly believer from Brest, Elena Gnauk, knelt between protesters and the police, praying for peace, and for this was punished with 18 days in detention, and now faces the threat of criminal prosecution.</p>



<p>Many ministers from different churches did not become like the priest and the Levite in the parable; they did not pass by, afraid to be desecrated by &#8220;worldly affairs.&#8221; Their answer was prayer, mercy, and the raising of their voices against violence and lawlessness.&nbsp;</p>



<p>Two large interfaith prayers were held in Minsk and Hrodna. In Minsk, on the initiative of Archbishop Tadeusz Kondrusiewicz, on August 19, an inter-religious prayer for peace in Belarus took place&nbsp;—it was the Catholic archbishop who initiated such a prayer, attended by priests of the Catholic, Orthodox, Protestant churches, as well as Belarusian Jews and Muslims. In Hrodna, at the general initiative of religious organizations of different denominations, on August 16, in the historical city centre, an interfaith prayer procession was organized with posters of spiritual content and against violence, for the peaceful resolution of the political crisis and the release of the innocent people arrested. Clergy and believers of five Christian denominations, as well as representatives of the Jewish community, took to the streets.&nbsp;</p>



<p>Protestants prayed daily in the centre of Minsk and special services were held in many Orthodox, Catholic and Protestant churches. In Hrodna, the Orthodox churches rang their bells every hour. In September, at the initiative of Archbishop Tadeusz Kondrusiewicz, the Roman Catholic Church held a pilgrimage to the statue of the holy Archangel Michael, patron saint of the Roman Catholic Church in Belarus and defeater against evil, with the intention of a speedy resolution of the social and political crisis. Under Pavel, the Orthodox Metropolitan of Minsk, who followed the initiative of the faithful women who began prayers near the cathedral, prayers for Belarus became a daily occurrence. The new leader of the Belarusian Orthodox Church, Metropolitan Veniamin of Minsk, who succeeded Metropolitan Pavel, called twice for the congregation to fast for several days. Prayers and processions were held in many communities throughout Belarus, despite the fact that even prayers for Belarus became dangerous: in Vaukavysk, about fifteen participants in prayer for Belarus, which were held in the Orthodox Church of Saints Methodius and Cyril, Equal to the Apostles, were detained.&nbsp;</p>



<p>Priests also showed mercy and expressed solidarity with suffering. From the first days of the protests, the Greek Catholic priest Ihar Kandratsieu joined the protesters in Brest with prayers and words of support, spending days in the streets of the city and under the walls of the local prison, seeking the release of the beaten detainees. For this, he was pressured and threatened with the de-registration of his community. Orthodox, Catholic, and Protestant priests also met by the walls of detention centres, where detainees and those arrested were held, while in the tent camp of volunteers near the prison of Akrestsina there was a prayer corner. Orthodox and Catholic priests in Hrodna and Minsk tried to pass on water, food, basic necessities, and hygiene products to the prisoners. Priests came to court—in Vaukavysk, Orthodox priests came from different cities of Belarus to support their colleague, priest Alexander Bogdan, who was tried twice. Priests of four Christian denominations came to Hrodna for the trial of the renowned surgeon, believer Alexander Tsylindz.</p>



<p>Some priests also went out to openly protest against the violence and lawlessness committed. On August 13, Orthodox priest Vladimir Drobyshevski took to the streets of the city of Homiel with a poster &#8220;Stop the violence&#8221;. In September, he was convicted twice in succession and held in custody for 25 days. On the very first evening after the elections on August 9, two Roman Catholic Priests of the Sacred Heart of Jesus were jailed—Eduard Sinkevich (10 days) and Alexander Fedotov (8 days). In different cities, priests stood in chains of solidarity and supported peaceful people, and in Lida, Orthodox priests treated women with ice cream. Many opened the doors of Orthodox and Catholic churches so that peaceful protesters could escape from unjust violence and brutality by the police, and were coming out of the churches to talk to the police (in Żodzina, Lida, Hrodna and Minsk)—but this did not always help. Thus, on August 26, the police blocked peaceful protesters and journalists in the Red Church of St. Simeon and Elena in Minsk, and on September 11, several women of faith were brutally detained at the entrance to the church.&nbsp;</p>



<p>In addition, priests posted on social networks and blogs, delivered sermons, spoke in the media, wrote poems, but—most importantly—listened to numerous stories of violence and torture, held people by the hand, hugged them by the shoulders, wiped away tears, cried with those crying, comforted those who grieved, prayed for those who suffered from bodily and mental wounds, provided material assistance, and stood by their parishioners. Twice a week in his video blog on YouTube Viachaslau Barok, a Roman Catholic priest from a small town of Rasony, offered reflections on the encyclical Fratelli Tutti and applying the social doctrine of the Church to our daily life. On 12 November 2020, the local Investigative Committee department summoned the priest for interrogation. He is currently facing a criminal prosecution [6]. Roman Catholic priest Viačaslau Barok from small town of Rasony, in his Youtube blog twice a week proposed reflections on the encyclical Fratelli Tutti, and on the social doctrine of the Catholic Church in its application to the social life. November 12 he was summoned to interrogation to local investigative committee, and now faces a criminal prosecution [6].</p>



<p>In their official statements, the Belarusian churches called for dialogue and peace. On August 16, the Synod of the Belarusian Orthodox Church declared the need to end the violence [7]. In August, fifty Protestant pastors wrote to the people of Belarus [8]. This attempt to participate in a peaceful resolution of the crisis is commendable. The main generator of dialogue, who in various ways tried to find a &#8220;architecture of peace&#8221; (§231) that could work, was the Metropolitan Tadeusz Kondrusiewicz.</p>



<p>He was the very first to speak up, on August 11, declaring the need for dialogue [9] and a few days later calling on the authorities to &#8220;start a constructive dialogue with society, stop the violence, and release all innocent civilians detained at peaceful rallies” [10]. On August 21, Metropolitan Kondrusiewicz even initiated a meeting with Interior Minister Yuri Karayev to personally raise questions about the unrestricted violence used by police officers against civilians. Metropolitan Kondrusiewicz tried using all possible means to find ways to resolve the situation and relieve tension—through prayer, interfaith cooperation, calls for dialogue, and appeals to the state authorities. Tadeusz Kondrusiewicz became an example of a religious leader among those who are &#8220;called to be true &#8216;people of dialogue’&#8221; (§284). He became an example of an &#8220;authentic mediator&#8221; who, by raising his voice about the need for dialogue, &#8220;spends himself generously until he is consumed, knowing that the only gain is peace&#8221; (§284). He represented a church, &#8220;that serves, that leaves home and goes forth from its places of worship, goes forth from its sacristies, in order to accompany life, to sustain hope, to be the sign of unity… to build bridges, to break down walls, to sow seeds of reconciliation&#8221; (§276). However, to his words about peace, dialogue, mercy, truth, and non-violence, the authorities responded with repression, saying that it is not the church&#8217;s business to &#8220;interfere in politics&#8221; [11]—and the Metropolitan found himself in exile, in which he has been for more than two months.</p>



<p>We, the Belarusian people, want dialogue. For our part, we have created a dialogue platform—the Coordinating Council—which included authoritative representatives from politics, science, culture, business, media, sports, and charity, and religious communities were also invited to active participation. The Coordinating Council has a Christian Vision Working Group, which was created by theologians, priests, and active believers of the Orthodox, Catholic, and Protestant churches. It is an example of ecumenical cooperation and dialogue for the common good.&nbsp;</p>



<p>We seek truth and justice, an end to violence and the release of political prisoners, and new, fair, just, and democratic elections. This is not a struggle of political ideologies and clans, parties and social groups. It is a desire to live in a society built on a solid foundation of truth, justice, love, and dialogue. It is not only our right, but now it is our duty, because peace and forgiveness do not, as you yourself say, “forbid” justice to those who are subjected to injustice, does not “forbid” the defence of their rights, &#8220;but actually demand it&#8221; (§241).&nbsp;</p>



<p>But how should we build this dialogue? How can we demand justice if one party&nbsp;—the one that has weapons and power—is not going to return stolen votes or restore justice or stop violence and repression, but proposes only to &#8220;move on,” &#8220;to turn the page,” to accept injustice, saying that it is necessary &#8220;to look to the future&#8221; (§249)?</p>



<p>We also look to the future and dream of the future, but our vision of the new Belarus is a vision of a fraternal community of solidarity and mutual assistance, which we have experienced ourselves and continue to experience now, and which feeds our hopes for the future.&nbsp;</p>



<p>Despite all the repression and violence, the protest continues to be peaceful; moreover, the spirit of mutual help and solidarity grows in it, as leaven in dough. Our eyes have already seen, our ears have already heard, our hands have already touched, our mouths have already had a foretaste of the society that Belarus could be. We know what we want and what we aspire to—a new brotherly, united, inclusive Belarus, one that already exists in city quarters in which neighbours did not know each other yesterday and today gather to drink tea, treat each other with cake, sing and dance together. It exists in businesses: in private medical centres that provide free diagnosis and treatment for victims of police violence, in flower shops that give flowers to women, in confectionery shops that treat people with candy, and in service stations that repair cars for free. This society shows itself in a street choir of pensioners singing the spiritual anthem &#8220;Mahutny Boża” (Almighty God), in the lectures of philosophers in the playground, in the sincere prayer of Orthodox and Protestant believers at the Red Church in support of the exiled Catholic archbishop. It is being born in workers’ teams, in university classrooms, in art studios, in prayer circles, in village clubs. The faces and actions of the Belarusian peaceful movement are so different, &#8220;involving millions of actions, great and small, creatively intertwined like words in a poem&#8221; (§169), but we all live with one dream and one vision—the fraternal society.&nbsp;</p>



<p>Three months after the beginning of the protests, another tragedy happened. On November 11, a 31-year-old artist and activist, Raman Bandarenka, was kidnapped by unknown persons in the courtyard of his own house, after which he ended up at the police station. From there, he was taken to hospital in a coma after being severely beaten. The next day, he died. The death of Raman shocked the entire Belarusian society. Believers of different traditions—Orthodox, Roman and Greek Catholics, Protestants and others—gathered to pray for the repose of his soul. At the mass in the Minsk Catholic Cathedral , there were no fewer people than at Christmas and Easter. On Sunday, November 15, people from all over Minsk came to the courtyard where Raman lived to honor his memory. However, the authorities reacted extremely harshly—more than a thousand participants in the mourning procession were arrested and the spontaneous memorial of candles and flowers was destroyed. There are more and more victims, but the state does not see the problem; not a single criminal case has been initiated against those responsible for these atrocities. Instead, the Prosecutor&#8217;s Office has punished the Vicar Bishop Yury Kasabutsky and Father Sergiy Lepin, the press secretary of the Belarusian Orthodox Church, with a warning for publicly condemning the destruction of his memorial. The death of Raman, as well as the suffering of all the people, does not let us stop—but it makes us look for answers to our questions…</p>



<p>How much longer do we have to go down this path? How many more will be arrested, fired from their workplaces, beaten and expelled from the country, before our voice is heard by the authorities? Who will help us stand up and heal our wounds? Who will help us restore justice? When will Metropolitan Tadeusz Kondrusiewicz, who tried to be the voice of the Church and the voice of the people, return to Belarus? Will the voice of the Church and the voice of the people be able to break through the armoured windows of cars, through the shields of the police, through the disabled Internet? What prophetic word has the power to tear down these walls and build bridges?</p>



<p>On behalf of Belarusian people, we ask for Your holy prayers and Your genuine word of truth and justice, which will be a blessing for all of us,</p>



<p>Sviatlana Tsikhanouskaya</p>



<p>Leader of Democratic Belarus</p>



<p>————————-</p>



<p>[1] Выйсце адно&nbsp;— шукаць праўду. Біскуп Віцебскі Алег Буткевіч выступіў са Зваротам з нагоды масавых пратэстаў у краіне, 12/08/2020 // <a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne">https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne</a> (In Belarusian)</p>



<p>[2] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 // <a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a> (In Belarusian)</p>



<p>[3] Обращение Архиепископа Артемия Гродненского и Волковысского, 14/08/2020 // <a href="https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/">https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/</a>, (In Russian); Öffentlicher Appel von Artemij, Erzbischof von Grodno und Volkovysk, 14/08/2020 // <a href="https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/">https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/</a> (In German)</p>



<p>[4] Bild der schützenden und schirmenden Maria ist wie ein Vorbild, EKD-Auslandsbischöfin bekundet Solidarität mit Mitgliedern der Arbeitsgruppe „Christliche Vision“ des oppositionellen Koordinierungsrates für Belarus, 12/10/2020 // <a href="https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm">https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm</a> (In German)</p>



<p>[5] Казань біскупа Юрыя Касабуцкага, Генеральнага вікарыя Мінска-Магілёўскай архідыяцэзіі, 5/09/2020 // <a href="https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%25D1%259Eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/">https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyoўskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/</a> (In Belarusian)</p>



<p>[6] 15 November, Fr. Viachaslau Barok issued his appeal addressed Your Holiness // <a href="https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg">https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg</a> (In Belarusian, additional subtitles available in Russian, English, German, Polish)</p>



<p>[7] Обращение Синода Белорусской Православной Церкви к народу Республики Беларусь о прекращении народного противостояния, 15/08/2020 //. <a href="http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija">http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija</a> (In Russian)</p>



<p>[8] Открытое обращение Евангельских протестантских церквей к народу Беларуси, 20/08/2020 // <a href="https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/">https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/</a> (In Russian)</p>



<p>[9] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча ў сувязі са складанай грамадска-палітычнай сітуацыяй у Беларусі, 11/08/2020 // <a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus</a> (In Belarusian)</p>



<p>[10] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 // <a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus">https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a>&nbsp;</p>



<p>[11] Лукашенко: церкви, костелы&nbsp;— не для политики, 22/08/2020. БелТА. // <a href="https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020">https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020</a>&nbsp;</p>



<p><a href="https://tsikhanouskaya.org/en/events/news/f46df99254de4dd.html?fbclid=IwAR3ryWhAdFUaZkWE7QmW7-A6DSjcQ0nAqGNgSSFOyyn62m61mECYl6pI9yA" target="_blank" rel="noreferrer noopener">tsikhanouskaya.org</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ліст Святланы Ціханоўскай Святому Айцу Францішку</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/list-svyatlany-cixanouskaj-svyatomu-ajcu-francishku/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 04 Dec 2020 17:28:55 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Афіцыйныя дакументы]]></category>
		<category><![CDATA[Лісты і звароты]]></category>
		<category><![CDATA[Па-беларуску]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Алег Буткевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Арцемій (Кішчанка)]]></category>
		<category><![CDATA[Вячаслаў Барок]]></category>
		<category><![CDATA[Марыся Булатоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Папа Францішак]]></category>
		<category><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Лепін]]></category>
		<category><![CDATA[Тадэвуш Кандрусевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Уладзімір Драбышэўскі]]></category>
		<category><![CDATA[Юрый Касабуцкі]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=2739</guid>

					<description><![CDATA[Ліст Святланы Ціханоўскай Святому Айцу Францішку,&#160;Біскупу і Папу Рымскаму,&#160;натхнёны яго новай энцыклікай Fratelli Tutti. Братэрскае грамадства: бачанне для новай Беларусі Ваша Святасць!&#160; Мой ліст&#160;— гэта адказ на запрашэнне да дыялогу, да якога Вы заклікаеце ўсіх людзей добрай волі (§6) у сваёй новай энцыкліцы Fratelli Tutti. Гэты зварот натхнёны Вашай марай аб “братэрскім грамадстве” (§4), “каб [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<a href="https://belarus2020.churchby.info/tekst-pisma-svetlany-tixanovskoj-svyatom-otcu-francisku-episkopu-i-pape-rimskomu-vdoxnovlennoe-ego-novoj-enciklikoj-fratelli-tutti/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/ru.png" alt="Читать по-русски"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/sviatlana-tsikhanouskayas-letter-to-the-holy-father-francis/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/en.png" alt="To read of englisch"></a>



<a href="https://belarus2020.churchby.info/svjatlana-tsichanouskaja-brief-an-papst-franziskus/"><img decoding="async" src="https://belarus2020.churchby.info/wp-content/uploads/2020/10/de.png" alt="Deutsch"></a>



<p>Ліст Святланы Ціханоўскай Святому Айцу Францішку,&nbsp;Біскупу і Папу Рымскаму,&nbsp;натхнёны яго новай энцыклікай <em>Fratelli Tutti.</em></p>



<p><strong>Братэрскае грамадства: бачанне для новай Беларусі</strong></p>



<p>Ваша Святасць!&nbsp;</p>



<p>Мой ліст&nbsp;— гэта адказ на запрашэнне да дыялогу, да якога Вы заклікаеце ўсіх людзей добрай волі (§6) у сваёй новай энцыкліцы <em>Fratelli Tutti. </em>Гэты зварот натхнёны Вашай марай аб “<em>братэрскім грамадстве</em>” (§4), “<em>каб у гэты час, калі нам выпала жыць, мы змаглі, шануючы годнасць кожнай чалавечай асобы, нанава ажывіць ва ўсіх сусветнае імкненне да братэрства</em>” (§8). У гэтым лісце я хачу падзяліцца марамі беларусаў, якія прагнуць “<em>марыць і ператвараць нашае жыццё ў цудоўную прыгоду</em>” (§8). Марамі, якія пераклікаюцца з бачаннем братэрскага грамадства, пра шляхі да рэалізацыі якіх Вы разважаеце ў сваёй энцыкліцы. Я хачу падзяліцца марамі, але таксама перашкодамі і цяжкасцямі, з якімі мы на гэтым шляху сутыкаемся. Таму ў лісце так шмат пытанняў.</p>



<p>Цягам доўгіх дзесяцігоддзяў беларускае грамадства знаходзілася ў стане, якое ў энцыкліцы названа найгоршай формай адасобленасці&nbsp;— “<em>а</em><em>дчуванне, што мы не маем каранёў, не належым нікому</em>” (§53). Беларускі народ здавён выжываў дзякуючы супольнай салідарнасці і самаарганізацыі. Сярод беларусаў была распаўсюджана такая яе форма, як талака. Пасля стагоддзяў, поўных войнаў, жабрацтва, прыгнёту, рэпрэсій і розных катаклізмаў, у тым ліку&nbsp;— аварыя на Чарнобыльскай АЭС, у сярэдзіне 1990-х гадоў беларусы выбралі сабе ўладу, што абяцала стабільнасць і бяспеку, але, як выявілася&nbsp;— коштам свабоды, права на выбар і самастойнасць.&nbsp;</p>



<p>Сучасная дзяржаўная ўлада, пабудаваная на прынцыпе жорсткай вертыкалі і сканцэнтраваная ў руках аднаго чалавека, усяляк перашкаджала любым не санкцыянаваным зверху формам праявы лучнасці і салідарнасці. Любая супольная дзейнасць у рамках асацыяцый&nbsp;— недзяржаўных арганізацый, рэлігійных абшчыныаў, палітычных партый, прафсаюзаў&nbsp;— або жорстка кантралявалася, або была забаронена і жорстка душылася. Словы “<em>дэмакратыя, свабода, справядлівасць, адзінства</em>”&nbsp; (§14), і нават само слова “<em>народ</em>” (§157), гучалі няспынна, але ўспрымаліся людзьмі як пусты гук і дэмагогія, бо выкарыстоўваліся яны для маніпуляцый, як інструменты дамінавання і апраўдання падману, жорсткасці і гвалту.</p>



<p>Адбылося поўнае адасабленне людзей, народа, які з’яўляецца крыніцай улады, ад дзяржавы, ад сферы прыняцця рашэнняў. Тыя, хто спрабавалі нешта сказаць, змяніць, прапанаваць альтэрнатыву, падвяргаліся рэпрэсіям: актывістаў, праваахоўнікаў, палітыкаў выключалі з універсітэтаў, звальнялі з працы, арыштоўвалі. У 2010 годзе сем з дзесяці кандыдатаў у прэзідэнты былі затрыманы, некаторыя з іх правялі месяцы і нават гады ў зняволенні. Удзел у палітычнай дзейнасці, выказванне сваёй пазіцыі, з аднаго боку, ні на што не маглі паўплываць і нічога не маглі змяніць, а з другога&nbsp;— стваралі пагрозу для самога чалавека, яго сям’і, супольнасці і справы. Пасіўнасць, прадыктаваная бяссіллем і страхам, гняла беларускае грамадства. Менавіта гэта пасіўнасць на мове рэжыму называлася “мірам”. Так беларускае грамадства паступова ператварылася ў атамізаванае, індывідуалізаванае, пачало ўяўляць сабой толькі <em>сукупнасць індывідаў</em>&nbsp;(§157).</p>



<p>Калі ўвесь свет сутыкнуўся з пандэміяй каранавіруса, у Беларусі ўлады выбралі стратэгію ігнаравання праблемы, а дактары, медыцынскія сёстры і іншыя супрацоўнікі сферы аховы здароўя апынуліся на перадавой змагання з новай хваробай цалкам неабароненымі. Пасля аварыі на Чарнобыльскай АЭС у канцы 1980-х савецкі ўрад утойваў ад людзей інфармацыю пра рэальны маштаб катастрофы і не прымаў прафілактычных захадаў для папярэджання наступстваў радыяцыйнага апрпменьвання на здароўе і жыццё людзей. Падобным чынам і ў выпадку з пандэміяй каранавіруса прадстаўнікі беларускай ўлады спрабавалі пераканаць людзей, што небяспекі не існуе, а сітуацыя&nbsp;— пад кантролем. Яны заніжалі лічбы хворых і памерлых, дэманстравалі знявагу да здаровага сэнсу, да навуковых доследаў, але галоўнае&nbsp;— да жыцця і людской годнасці сваіх грамадзян. Перад абліччам агульнай бяды беларусы аб’ядналіся ў валанцёрскія ініцыятывы для дапамогі медычным работнікам. Яркім прыкладам гуманітарнай місіі народнай салідарнасці з медыкамі стала кампанія ByCovid19.&nbsp;</p>



<p>Потым у чэрвені 2020 г. на некалькі дзён сотні тысяч жыхароў Мінска пазбавіліся доступу да пітной вады з-за сур’ёзнай аварыі водазабеспячэння, у выніку якой атрутныя рэчывы патрапілі ў ваду. З кранаў цякла смярдзючая і непрыдатная для піцця вадкасць, а прадстаўнікі ўлады, замест таго каб арганізаваць людзям доступ да вады, адмаўлялі само існаванне праблемы і выдавалі ілжывую інфармацыю пра якасць вады. І зноў самі людзі аб’ядналіся ў адну вялікую сетку ўзаемадапамогі і прывозілі пітную ваду з іншых раёнаў.&nbsp;</p>



<p>У выніку, з аднаго боку, давер людзей да кіраўніцтва дзяржавы быў канчаткова падарваны, бо стала відавочна, што дзяржаўная палітыка будуецца на ілжы, што замест дапамогі дзяржаўныя органы хутчэй ахвяруюць здароўем і жыццямі людзей. З другога боку, з узаемадапамогі і салідарнасці нарадзілася бачанне такога грамадства братэрства і сястрынства, якое беларускі народ, раней раз’яднаны, цяпер усвядоміў як каштоўнасць і ідэал, да якіх варта не толькі імкнуцца ў будучыні, але ўжо цяпер ажыццяўляць на ўзроўні грамадзянскай супольнасці&nbsp;— нягледзячы на перашкоды дзяржаўных органаў, ва ўмовах беззаконня і аўтарытарнага палітычнага рэжыму.&nbsp;</p>



<p>Падчас перадвыбарнай кампаніі ў многіх людзей з’явілася мара і бачанне такога грамадства, дзе голас кожнага будзе мець значэнне, дзе “<em>у цэнтры усёй палітычнай, сацыяльнай і эканамічнай дзейнасці</em>” ставяць “<em>чалавечую асобу, яе ўзнёслую годнасць і пашану да агульнага дабра</em>” (§232), дзе канфлікты не хаваюцца і не замоўчваюцца, але вырашаюцца “<em>шляхам дыялогу і празрыстых, шчырых і цярплівых перамоваў</em>” (§244), дзе ёсць прастора для адкрытага і справядлівага дыялогу і дзе “<em>ужо няма месца на пустую дыпламатыю, на імітацыю, на двайныя стандарты, затушоўванне і добрыя манеры, якія маскіруюць рэальнасць</em>” (§226).</p>



<p>Жаданне адзінства і салідарнасці, асэнсаванне сябе народам з агульнымі мэтамі і памкненнямі&nbsp;— нягледзячы на прыналежнасць да розных сацыяльных груп, палітычныя перакананні, геапалітычныя арыентацыі, уласныя індывідуальныя інтарэсы&nbsp;— сталі стымулам для нараджэння палітычнай супольнасці. У той жа час, з’яднаўшыся дзеля змагання з агульнай бядой, людзі выразна пабачылі стваральную сілу салідарнасці і ўзаемадапамогі.</p>



<p>Улады звыклым чынам перашкаджалі працэсу аб’яднання і палітычнай актывізацыі людзей. Яны кідалі лідэраў у турму па надуманых абвінавачаннях (сярод іх быў і мой муж, Сяргей Ціханоўскі); не прызнавалі подпісы, сабраныя за іх вылучэнне ў кандыдаты на прэзідэнцкіх выбарах; не дапускалі шырокае грамадства да фармавання выбарчых камісій і назірання за выбарамі. Рэакцыяй на рэпрэсіі была ўсё большая салідарнасць і самаарганізацыя самога грамадства, якое, пераадольваючы свой страх і звыклую інерцыю, уключылася ў агульную барацьбу за сумленныя, справядлівыя і празрыстыя выбары.&nbsp;</p>



<p>Каталіцкія вернікі і святары вельмі актыўна прымалі ўдзел у гэтым працэсе. Па ініцыятыве Арцёма Ткачука, місіянера і сацыяльнага работніка, распачалася кампанія “Католік не фальсіфікуе”. Яе задачай была папулярызацыя сярод шырокіх колаў людзей каталіцкага веравызнання ідэі пра тое, што сумленныя выбары&nbsp;— гэта пытанне не толькі палітычнае, але і маральнае, датычнае веры і жыцця згодна з верай.</p>



<p>Менавіта жаданне сумленных, празрыстых і дэмакратычных выбараў аб’яднала людзей незалежна ад іх палітычных перакананняў на шляху да перамен і справядлівасці дзеля агульнага дабра. Так здарылася, што я, Святлана Ціханоўская, звычайная беларуская жанчына, якая, як і большасць беларусаў, не цікавілася падзеямі і была палітычна пасіўнай, займалася выхаваннем сваіх дзяцей, мусіла была прыняць на сябе гэтую місію&nbsp;— стаць лідэрам руху за сумленныя і справядлівыя выбары. Разам са мной гэтую долю падзялілі Марыя Калеснікава і Вераніка Цапкала. Кожная з нас стала на той шлях не дзеля ўлады, але каб вярнуць людзям веру ў тое, што голас кожнага чалавека мае значэнне, што салідарнасць можа рабіць цуды, што любоў і ненасілле мацнейшыя за гвалт.&nbsp;</p>



<p>Гэты шлях стаў для нас нялёгкім. Беларускі народ зведаў лёс падарожніка, які, у прыпавесці пра Добрага Самараніна (Лк. 10:25-37), ішоў з Іерусаліма ў Іерыхон і “<em>трапіў у рукі разбойнікаў, якія знялі з яго адзенне, пабілі яго і пайшлі, пакінуўшы ледзь жывога</em>”. Беларускі народ быў абрабаваны&nbsp;— у яго скралі галасы на выбарах і права ведаць праўду пра вынікі выбараў. “<em>Выйсце толькі адно</em>,&nbsp;— так звярнуўся да беларускага народа біскуп Віцебскі Алег Буткевіч,&nbsp;— <em>трэба шукаць праўду!.. І трэба ведаць, што праўды напэўна не будзе там, дзе ёсць гвалт</em>” [1]. Мітрапаліт Мінскі Тадэвуш Кандрусевіч падтрымаў людзей у іх законным імкненні да праўды: “<em>Людзі маюць права ведаць праўду, якую нельга прыносіць у ахвяру, каб дагадзіць чыімсьці палітычным ці кан’юнктурным інтарэсам</em>” [2].&nbsp;</p>



<p>Ахопленыя імкненнем да праўды пра вынікі выбараў, не дапушчаныя да падліку галасоў, людзі выйшлі на мірную дэманстрацыю. У адказ грамадзян, журналістаў і проста мінакоў расстрэльвалі светлашумавымі гранатамі і гумовымі кулямі, збівалі, арыштоўвалі, катавалі, бесчалавечна зневажалі, забіралі іх дзяцей у прытулкі. Здароўю тысяч чалавек была прычынена вялікая шкода, а некаторыя беларусы нават страцілі сваё жыццё&nbsp;— Аляксандр Тарайкоўскі, Генадзь Шутаў, Аляксандр Віхор, Канстанцін Шышмакоў, Мікіта Крыўцоў, Раман Бандарэнка. Скрываўленыя, з выбітымі зубамі, з разарванымі жыватамі, з пераламанымі рукамі і нагамі, параненыя, не здольныя ўжо нават крычаць ад болю, нашы бездапаможныя суайчыннікі ляжалі ў аўтазаках, на зямлі ў дварах пастарункаў і на бетонных падлогах турмаў.</p>



<p>У адказ на гэты жудасны гвалт жанчыны выйшлі на вуліцы беларускіх гарадоў; потым лекары, музыкі, спартоўцы, навукоўцы, студэнты, пенсіянеры, людзі з абмежаванымі магчымасцямі. Архіепіскап Гродзенскі Беларускай Праваслаўнай Царквы Арцемій назваў жаночы пратэст, калі на вуліцы выйшлі жонкі, маці, сёстры збітых сыноў, мужоў і братоў&nbsp;— з кветкамі і ўсмешкамі&nbsp;— сапраўдным цудам, рэалізацыяй духоўнага закону: “<em>Не будзь пераможаны злом, а перамагай зло дабром!</em>” (Рым. 12:21). Такім чынам, любоў “<em>вярнула мір і спыніла гвалт</em>”, яна стала гаючай сілай “<em>ад таксінаў зла і агрэсіі</em>” [3]. Епіскапіня Евангелічнай Царквы Германіі Петра Боссэ-Хубэр убачыла ў смелых беларускіх жанчынах, якія ідуць па шляху святла і любові, і выконваюць прынцып гэтага духоўнага закону, “<em>вобраз Марыі, Якая абараняе і ахоўвае Сваім пакровам</em>” [4]. З Марыяй, Якая без страху стаяла ў крыжа і глядзела на пакуты Свайго Сына, параўнаў беларускіх жанчын і рыма-каталіцкі біскуп Юрый Касабуцкі:<em> “Вы ўзялі кветкі, вы выйшлі, вы сталі, вы паказалі ўсяму свету тое, што збянтэжыла ўсіх людзей… Вашы ўсмешкі – вы проста гэтым усім паразілі, усе былі у шоку… Вы выйшлі, і вы дабром пачалі перамагаць зло… Вы, можа, не ведаючы самі таго, вы сваім дабром перемаглі д’ябла… Нашыя беларускія дзяўчаты, жанчыны, нашыя дочкі, сёстры, жонкі, мамы, бабулі – гэта героі нашага часу</em>” [5].</p>



<p>Жанчыны-хрысціянкі таксама былі аднымі з першых, хто арганізаваў адмысловыя малітвы за Беларусь ва ўмовах узрастання хвалі гвалту і беззаконня супраць мірных дэманстрантаў. З 12 жніўня каталіцкая верніца Ірэна Бярнацкая з Ліды пачала штодзённую малітву на ружанцы ў форме Пампейскай навэны за мір у Беларусі, за што 16 кастрычніка атрымала буйны штраф. 13 жніўня некалькі праваслаўных верніц з Мінска ініцыявалі міжканфесійную малітву ў цэнтры горада, на плошчы паміж Свята-Духавым кафедральным праваслаўным саборам і каталіцкай архікатэдрай Імя Найсвяцейшай Панны Марыі. Праваслаўныя, каталікі, пратэстанты разам маліліся і потым прайшлі хрэсным ходам з харугвамі, іконамі і Бібліямі па вуліцах горада. Таксама ў Мінску група верніц кожны вечар выходзіць маліцца на ружанцы за Беларусь і за вяртанне з выгнання арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча. Маладая грэка-каталічка Марына Булатоўская з Віцебска была аштрафавана за тое, што знаходзілася побач з мірным шэсцем і малілася. Пажылая верніца з Брэста Алена Гнаук укленчыла паміж дэманстрантамі і міліцыяй 4 кастрычніка, каб памаліцца за мір. За гэта яна была пакарана 18 днямі зняволення, а цяпер сутыкнулася і з пагрозай крымінальнага пераследу.</p>



<p>Многія хрысціянскія святары з розных цэркваў не прыпадобніліся да святара і левіта з прыпавесці і не прайшлі міма ў страху апаганіцца “<em>праз мірскія справы</em>”. Іх адказам сталі малітвы, міласэрнасць і ўзвышэнне свайго голасу супраць гвалту і беззаконня.&nbsp;</p>



<p>Дзве вялікія міжканфесійныя малітвы прайшлі ў Мінску і Гродна. У Мінску па ініцыятыве арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча 19 жніўня адбылася міжрэлігійная малітва за мір у Беларусі. Менавіта каталіцкі арцыбіскуп быў ейным ініцыятарам, удзел у якой прынялі святары каталіцкай, праваслаўнай і пратэстанцкіх цэркваў, а таксама беларускія іудзеі і мусульмане. У Гродна, з супольнай ініцыятывы арганізацый розных канфесій, 16 жніўня ў гістарычным цэнтры горада адбылася міжканфесійная малітва-шэсце з плакатамі духоўнага зместу і супраць гвалту, за мірнае вырашэнне палітычнага крызісу і вызваленне нявінна арыштаваных. На вуліцу выйшлі святары і вернікі пяці хрысціянскіх канфесій, а таксама прадстаўнікі іудзейскай абшчыны.&nbsp;</p>



<p>Пратэстанты штодзень маліліся ў цэнтры Мінска, а адмысловыя набажэнствы ладзіліся ў многіх праваслаўных, каталіцкіх і пратэстанцкіх цэрквах. У Гродна ў праваслаўных храмах кожную гадзіну білі ў звон. У верасні ў рымска-каталіцкіх касцёлах па ініцыятыве арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча праходзіла перагрынацыя статуі св. Арханёла Міхала&nbsp;— пераможцы злога духа, патрона Касцёла ў Беларусі,&nbsp;— у інтэнцыі хутчэйшага вырашэння грамадска-палітычнага крызісу. Пры праваслаўным мітрапаліце Мінскім Паўле, які ўзяў прыклад з ініцыятывы верніц, якія распачалі малітвы ля кафедральнага сабора, малітвы за Беларусь сталі штодзённымі. Наступнік мітрапаліта Паўла, новы лідэр Беларускай Праваслаўнай Царквы мітрапаліт Мінскі Веніямін, двойчы заклікаў паству да посту на працягу некалькіх дзён. У многіх абшчынах па ўсёй Беларусі праводзіліся малітвы і хрэсныя хады, нягледзячы на тое, што нават малітва за Беларусь рабілася небяспечнай&nbsp;— у Ваўкавыску каля пятнаццаці ўдзельнікаў малебна за Беларусь, які праходзіў у праваслаўным храме ў гонар святых роўнаапостальных Мяфодзія і Кірыла, былі затрыманы.&nbsp;</p>



<p>Святары таксама аказвалі міласэрнасць і выказвалі салідарнасць з тымі, хто пакутуе. З першых дзён пратэстаў грэка-каталіцкі святар Ігар Кандрацьеў далучыўся да дэманстрантаў у Брэсце з малітвай і словамі падтрымкі. Ён цэлыя дні праводзіў на вуліцах горада і пад сценамі мясцовай турмы, каб дамагчыся вызвалення збітых затрыманых. За гэта на яго ціснулі і пагражалі скасаваць рэгістрацыю яго парафіі. Праваслаўныя, каталіцкія, пратэстанцкія святары і пастары сустракаліся ля сцен ізалятараў, дзе ўтрымліваліся затрыманыя і арыштаваныя. У намётавым лагеры валанцёраў ля турмы на вуліцы Акрэсціна ў Мінску дзейнічаў малітоўны куток. Праваслаўныя і каталіцкія святары ў Гродна і Мінску спрабавалі перадаць зняволеным ваду, ежу і рэчы першай неабходнасці, і гігіенічныя сродкі. Святары прыходзілі на суды&nbsp;— у Ваўкавыск праваслаўныя святары прыехалі з розных гарадоў Беларусі, каб падтрымаць свайго калегу, святара Аляксандра Богдана, суд над якім адбываўся двойчы. Святары чатырох хрысціянскіх канфесій прыйшлі ў Гродна на суд над вядомым хірургам, вернікам Аляксандрам Цыліндзем.</p>



<p>Некаторыя святары выходзілі і на адкрыты пратэст супраць гвалту і беззаконня. З 13 жніўня на вуліцы Гомеля з плакатам “Спыніце гвалт” выйшаў праваслаўны святар Уладзімір Драбышэўскі. У верасні гэты святар двойчы запар быў асуджаны і правёў пад арыштам 25 дзён. У самы першы вечар пасля выбараў, 9 жніўня, былі арыштаваны два каталіцкія святары-сэрцане Эдуард Сінкевіч (10 дзён) і Аляксандр Фядотаў (8 дзён). У розных гарадах святары далучался да ланцугоў салідарнасці, падтрымлівалі мірных людзей, а ў Лідзе праваслаўныя святары частавалі жанчын-дэманстрантак марозівам. Многія адчынялі дзверы праваслаўных і каталіцкіх храмаў, каб мірныя пратэстуючыя маглі схавацца ад несправядлівага гвалту і жорсткасці з боку міліцыі; выходзілі з храмаў, каб пагутарыць з міліцыяй (у Жодзіна, Лідзе, Гродна і Мінску), але і гэта не заўсёды дапамагала. Так, 26 жніўня міліцыя заблакавала мірных дэманстрантаў і журналістаў у мінскім Чырвоным касцёле ў гонар святых Сымога і Алены, а 11 верасня на ўваходзе ў гэты храм былі брутальна затрыманы некалькі верніц.&nbsp;</p>



<p>Акрамя таго, святары рабілі запісы ў сацыяльных сетках, блогах, прамаўлялі казанні, выступалі ў СМІ, пісалі вершы, але галоўнае&nbsp;— слухалі шматлікія гісторыі пра перажыты гвалт і катаванні, трымалі за руку, абдымалі за плечы, выціралі слёзы, плакалі разам з тымі, хто плача, суцяшалі тых, хто бядуе, маліліся за тых, хто пакутуе ад цялесных і душэўных ран, дапамагалі матэрыяльна, былі побач са сваімі парафіянамі. Двойчы на тыдзень у сваім відэаблогу на Юцьюбе рымска -каталіцкі святар Вячаслаў Барок з мястэчка Расоны разважае пра энцыкліку <em>Fratelli Tutti</em> і прымяненне сацыяльнага вучэння Касцёла ў пасядзённым жыцці. 12 лістапада 2020 мясцовы аддзел Следчага камітэта дапытаў святара. Яму пагражае пакаранне паводле крымінальнага артыкула [6].&nbsp;</p>



<p>У сваіх афіцыйных заявах беларускія цэрквы заклікалі да дыялогу і міру. 16&nbsp;жніўня Сінод Беларускай Праваслаўнай Царквы заявіў пра неабходнасць спынення гвалту [7]. У жніўні 50 пратэстанцкіх пастараў звярнуліся з лістом да народа Беларусі [8]. Гэтыя намаганні прыняць удзел у мірным вырашэнні крызісу заслугоўваюць высокай ацэнкі. Галоўным жа заахвочвальнікам дыялогу, які рознымі шляхамі спрабаваў вызначыць працаздольную “<em>архітэктуру міру</em>” (§231), быў мітрапаліт Тадэвуш Кандрусевіч.&nbsp;</p>



<p>Ён выступіў самым першым, калі 11 жніўня заявіў пра неабходнасць дыялогу [9], а праз некалькі дзён звярнуўшыся да ўлад з заклікам “<em>распачаць канструктыўны дыялог з грамадствам, спыніць насілле і неадкладна вызваліць усіх затрыманых на мірных акцыях нявінных грамадзянаў</em>” [10]. 21 жніўня мітрапаліт нават ініцыяваў сустрэчу з міністрам унутраных спраў Юрыем&nbsp;Караевым, каб асабіста запытацца пра той неабмежаваны гвалт, які ў дачыненні да мірных грамадзян ужываюць супрацоўнікі органаў унутраных спраў. Мітрапаліт Кандрусевіч усімі спосабамі спрабаваў знайсці шляхі для вырашэння канфлікту і зняцця напружанасці&nbsp;— праз малітву, міжканфесійнае супрацоўніцтва, заклікі да дыялогу і звароты да дзяржаўных улад. Тадэвуш Кандрусевіч увасобіў прыклад рэлігійных лідэраў, якія “<em>пакліканы быць сапраўднымі “людзьмі дыялогу””</em> (§284). Ён стаў прыкладам “<em>сапраўднага медыятара</em>” (§284), які голасна заяўляе пра неабходнасць дыялогу і “<em>шчодра прысвячае сябе справе, аж да знясілення, ведаючы, што адзіным здабыткам ёсць мір</em>” (§284). Ён выступіў прадстаўніком такога Касцёла, “<em>які служыць, які выходзіць з дому, выходзіць са сваіх святыняў, выходзіць са сваіх сакрыстый, каб суправаджаць жыццё, падтрымліваць надзею, быць знакам адзінства […], каб будаваць масты, разбураць муры, сеяць насенне прымірэння</em>” (§276).</p>



<p>Але на яго словы пра мір, дыялог, міласць, праўду і ненасілле ўлада адказала рэпрэсіямі, заявіўшы, што не справа царквы “<em>умешвацца ў палітыку</em>” [11]. У выніку, мітрапаліт апынуўся ў выгнанні, дзе знаходзіцца ўжо амаль тры месяцы.</p>



<p>Мы, беларускі народ, жадаем дыялогу. Са свайго боку мы стварылі дыялогавую пляцоўку&nbsp;— Каардынацыйную раду, куды ўвайшлі аўтарытэтныя прадстаўнікі палітыкі, навукі, культуры, бізнесу, медыя, спорту, дабрачыннасці, да актыўнага ўдзелу былі запрошаны і рэлігійныя супольнасці. У Каардынацыйнай радзе дзейнічае таксама Рабочая группа “Хрысціянская візія”, якую стварылі багасловы, святары, актыўныя вернікі праваслаўных, каталіцкіх і пратэстанцкіх цэркваў і якая з’яўляецца прыкладам міжканфесійнага супрацоўніцтва і дыялогу дзеля агульнага дабра.&nbsp;</p>



<p>&nbsp;Мы імкнемся да праўды і аднаўлення справядлівасці, да спынення гвалту і вызвалення палітычных вязняў, да новых, сумленных, справядлівых, дэмакратычных выбараў. Гэта не барацьба палітычных ідэалогій і кланаў, партый і сацыяльных груп. Гэта жаданне жыць у грамадстве, пабудаваным на цвёрдым падмурку праўды, справядлівасці, любові і дыялогу. Гэта не толькі наша права, але цяпер гэта&nbsp;— наш абавязак, бо мір і дараванне, як кажаце Вы самі, “<em>не толькі не скасоўвае неабходнасці</em>” адстойваць свае справядлівыя правы, “<em>але насамрэч яе патрабуе</em>” (§241).&nbsp;</p>



<p>Але як будаваць гэты дыялог? Як патрабаваць справядлівасці, калі адзін бок&nbsp;— той, у якога ёсць зброя і ўлада,&nbsp;— не збіраецца ні вяртаць скрадзеныя галасы, ні аднаўляць справядлівасць, ні спыняць гвалт і рэпрэсіі, але прапануе “<em>рухацца далей</em>”, “<em>перагарнуць старонку</em>” і змірыцца з несправядлівасцю, бо, маўляў, трэба “<em>глядзець у будучыню</em>” (§249)?</p>



<p>Мы таксама глядзім у будучыню і марым пра будучыню, але наша бачанне новай Беларусі&nbsp;— гэта братэрская супольнасць салідарнасці і ўзаемадапамогі, якую мы зведалі на ўласным вопыце, і працягваем перажываць цяпер, і якая жывіць нашы надзеі на будучыню.&nbsp;</p>



<p>Нягледзячы на ўсе рэпрэсіі і гвалт, пратэст застаецца мірным. Больш за тое, у ім, як рошчына ў цесце, разрастаецца дух узаемадапамогі і салідарнасці. Нашы вочы ўжо бачылі, нашы вушы ўжо чулі, нашы рукі ўжо адчувалі, мы ўжо прадчуваем тое грамадства, якім можа быць Беларусь. Мы ведаем, чаго хочам і да чаго імкнемся&nbsp;— да новай братэрскай, салідарнай, інклюзіўнай Беларусі, якая ўжо існуе ў гарадскім квартале, дзе суседзі яшчэ ўчора не ведалі адзін аднаго, а сёння збіраюцца разам, каб піць гарбату, частаваць адзін аднаго пірагамі, разам спяваць і танчыць. Яна існуе ў бізнесе, дзе прыватныя медыцынскія цэнтры бясплатна праводзяць дыягностыку і лячэнне пацярпелых ад міліцэйскага гвалту, а станцыі тэхнічнага абслугоўвання рамантуюць іх аўтамабілі; дзе супрацоўнікі кветкавых крам дораць жанчынам-дэманстранткам кветкі, а кандытарскія частуюць іх цукеркамі. Яна выяўляе сябе ў вулічным хоры пенсіянераў, якія спяваюць духоўны гімн “Магутны Божа”. Яна ў лекцыях філосафаў на дзіцячай пляцоўцы ў квартале шматпавярховікаў. Яна&nbsp;— у шчырай малітве праваслаўных і пратэстанцкіх вернікаў ля сцен Чырвонага касцёла ў падтрымку выгнанага каталіцкага арцыбіскупа. Яна нараджаецца ў працоўных калектывах, ва ўніверсітэцкіх аўдыторыях, у арт-студыях, у малітоўных гуртках, у вясковых клубах. Твары і дзеянні мірнага руху беларусаў такія розныя, яны ўключаюць “<em>мільёны дзеянняў, вялікіх і малых, творча пераплеценых, як словы ў вершы</em>” (§169), але мы ўсе жывем адной марай і адным бачаннем&nbsp;— братэрскага грамадства.&nbsp;</p>



<p>Праз тры месяцы пасля пачатку пратэстаў адбылася новая трагедыя. 11&nbsp;лістапада 31-гадовага мастака Рамана Бандарэнку невядомыя выкралі ў двары яго ўласнага дома, пасля чаго ён апынуўся ў аддзяленні міліцыі. Адтуль яго даставілі ў бальніцу ў коме пасля жорсткага збіцця, і назаўтра ён памёр. Смерць Рамана ўзрушыла ўсё беларускае грамадства. Вернікі розных канфесій сабраліся на малітвы за спачын яго душы. На памінальнай імшы ў мінскім Катэдральным касцёле было не меньш людзей, чым на Божае Нараджэнне і Вялікдзень, а на яго адпяванне перад пахаваннем, якое адбылося ў праваслаўнай царкве ў гонар Уваскрасення Хрыстовага 20 лістапада, сабраліся тысячы людзей.&nbsp;</p>



<p>У нядзелю 15&nbsp;лістапада людзі з усяго Мінска прыйшлі ў двор, дзе жыў Раман, каб ушанаваць яго памяць. Улады адрэагавалі гранічна жорстка&nbsp;— больш за тысячу ўдзельнікаў жалобнага шэсця былі затрыманыя, а стыхійны мамарыял са свечак і кветак быў знішчаны. З’яўляюцца ўсё новыя ахвяры тэрору, але дзяржава не бачыць праблемы, не ўзбуджана ніводнай крымінальнай справы супраць адказных за гэтыя злачынствы. Наадварот&nbsp;— пракуратура карае папярэджаннем каталіцкага вікарнага біскупа Юрыя Касабуцкага і прэс-сакратара Беларускай Праваслаўнай Царквы протаіерэя Сергія Лепіна, якія публічна асудзілі знішчэнне мемарыяла. Смерць Рамана, як і пакуты ўсяго народа, прымушаюць нас не спыняцца, але шукаць адказы на пытанні…&nbsp;</p>



<p>Колькі нам яшчэ давядзецца прайсці гэтым шляхам? Колькі яшчэ будзе арыштаваных, звольненых, збітых і выгнаных з краіны, перш чым наш голас будзе пачуты ўладамі? Хто дапаможа нам узняцца і залечыць нашы раны? Хто дапаможа нам аднавіць справядлівасць? Калі ў Беларусь зможа вярнуцца мітрапаліт Тадэвуш Кандрусевіч, які спрабаваў быць голасам царквы і голасам народа? Ці здолее голас царквы і голас народа прабіцца праз браніраванае шкло аўтамабіляў, праз шчыты міліцыі, праз адключаны інтэрнэт? Якое прароцкае слова мае сілу разбурыць гэтыя сцены і пабудаваць масты?&nbsp;&nbsp;</p>



<p>Ад імя беларускага народа, мы просім Вашых святых малітваў і Вашага шчырага слова праўды і справядлівасці, якія былі б для ўсіх нас блаславеннем,&nbsp;</p>



<p>Святлана Ціханоўская&nbsp;</p>



<p>————————</p>



<p>[1] Выйсце адно&nbsp;— шукаць праўду. Біскуп Віцебскі Алег Буткевіч выступіў са Зваротам з нагоды масавых пратэстаў у краіне, 12/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne"> https://catholic.by/3/news/belarus/11996-vyjstse-adno-shukats-pra-du-b-skup-v-tsebsk-aleg-butkev-ch-vystup-sa-zvarotam-z-nagody-masavykh-pratesta-u-kra-ne</a>&nbsp;</p>



<p>[2] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a></p>



<p>[3] Обращение Архиепископа Артемия Гродненского и Волковысского, 14/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/"> https://belarus2020.churchby.info/obrashhenie-arxiepiskopa-artemiya-grodnenskogo-i-volkovysskogo/</a>; Öffentlicher Appel von Artemij, Erzbischof von Grodno und Volkovysk, 14/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/"> https://belarus2020.churchby.info/offentlicher-appel-von-artemij-erzbischof-von-grodno-und-volkovysk/</a> (па-нямецку)</p>



<p>[4] Bild der schützenden und schirmenden Maria ist wie ein Vorbild, EKD-Auslandsbischöfin bekundet Solidarität mit Mitgliedern der Arbeitsgruppe „Christliche Vision“ des oppositionellen Koordinierungsrates für Belarus, 12/10/2020 //<a href="https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm"> https://www.ekd.de/bild-der-schuetzenden-und-schirmenden-maria-ist-wie-ein-vorbild-59577.htm</a> (па-нямецку)</p>



<p>[5] Казань біскупа Юрыя Касабуцкага, Генеральнага вікарыя Мінска-Магілёўскай архідыяцэзіі, 5/09/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%25d1%259eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/">https://belarus2020.churchby.info/kazan-biskupa-yuryya-kasabuckaga-generalnaga-vikaryya-minska-magilyo%d1%9eskaj-arxidyyacezii-5-09-2020/</a></p>



<p>[6] Viachaslau Barok. Dear Papa, tell me, how do you see your role when talking about Belarus? //<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg"> https://www.youtube.com/watch?v=CajfYcdOQzg</a> (Па-беларуску з рускімі, англійскімі, нямецкімі і польскімі)</p>



<p>[7] Обращение Синода Белорусской Православной Церкви к народу Республики Беларусь о прекращении народного противостояния, 15/08/2020 //.<a href="http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija"> http://www.church.by/news/obrashenie-sinoda-belorusskoj-pravoslavnoj-cerkvi-k-narodu-respubliki-belarus-o-prekrashenii-narodnogo-protivostojanija</a> (In Russian)</p>



<p>[8] Открытое обращение Евангельских протестантских церквей к народу Беларуси, 20/08/2020 //<a href="https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/"> https://belarus2020.churchby.info/otkrytoe-obrashhenie-evangelskix-protestantskix-cerkvej-k-narodu-belarusi/</a> (In Russian)</p>



<p>[9] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча ў сувязі са складанай грамадска-палітычнай сітуацыяй у Беларусі, 11/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/11991-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-suvyaz-sa-skladanaj-gramadska-pal-tychnaj-s-tuatsyyaj-u-belarus</a></p>



<p>[10] Зварот арцыбіскупа Тадэвуша Кандрусевіча да дзяржаўных уладаў Рэспублікі Беларусь, 14/08/2020 //<a href="https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus"> https://catholic.by/3/news/belarus/12014-zvarot-artsyb-skupa-tadevusha-kandrusev-cha-da-dzyarzha-nykh-ulada-respubl-k-belarus</a>&nbsp;</p>



<p>[11] Лукашенко: церкви, костелы&nbsp;— не для политики, 22/08/2020. БелТА. //<a href="https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020"> https://www.belta.by/president/view/lukashenko-hramy-kostely-ne-dlja-politiki-403780-2020</a></p>



<p><a href="https://tsikhanouskaya.org/be/events/news/d981e19990f6c31.html?fbclid=IwAR30XHq4CcE6xfQ-pgDR9eOcESnmb0-O0-LnoQpqBwmPl01XIMGtmbhG8Fo" target="_blank" rel="noreferrer noopener">tsikhanouskaya.org</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Светлана Тихановская направила письмо Папе Римскому Франциску</title>
		<link>https://belarus2020.churchby.info/svetlana-tixanovskaya-napravila-pismo-pape-rimskomu-francisku/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дмитрий Корнеенко]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 04 Dec 2020 16:48:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Афіцыйныя дакументы]]></category>
		<category><![CDATA[Лісты і звароты]]></category>
		<category><![CDATA[На русском]]></category>
		<category><![CDATA[Рыма-Каталіцкая Царква]]></category>
		<category><![CDATA[Алег Буткевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Алена Гнаўк]]></category>
		<category><![CDATA[Арцемій (Кішчанка)]]></category>
		<category><![CDATA[Вячаслаў Барок]]></category>
		<category><![CDATA[Марыся Булатоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Папа Францішак]]></category>
		<category><![CDATA[Святлана Ціханоўская]]></category>
		<category><![CDATA[Сяргей Лепін]]></category>
		<category><![CDATA[Тадэвуш Кандрусевіч]]></category>
		<category><![CDATA[Уладзімір Драбышэўскі]]></category>
		<category><![CDATA[Юрый Касабуцкі]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://belarus2020.churchby.info/?p=2736</guid>

					<description><![CDATA[Светлана Тихановская обратилась с открытым письмом к Папе Римскому Франциску: «Братское общество: видение для новой Беларуси». Светлана Тихановская направила главе Католической церкви Папе Римскому Франциску открытое письмо, которое стало ответом на его новую энциклику Fratelli Tutti (Все братья), опубликованную 3 октября. Энциклика, адресованная не только католикам, но и всем христианам и людям доброй воли, посвящена [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[
<p><strong>Светлана Тихановская обратилась с открытым письмом к Папе Римскому Франциску: «Братское общество: видение для новой Беларуси».</strong></p>



<p>Светлана Тихановская направила главе Католической церкви Папе Римскому Франциску открытое письмо, которое стало ответом на его новую энциклику Fratelli Tutti (Все братья), опубликованную 3 октября. Энциклика, адресованная не только католикам,<strong> но и всем христианам и людям доброй воли</strong>, посвящена вопросам социального и политического устройства общества. Папа Франциск, следуя св. Франциску Ассизскому, имя которого носит Понтифик, предлагает свое видение общества братства и цивилизации любви, основанных на признании достоинства каждого человека. Светлана Тихановская размышляет в свете Fratelli Tutti о Беларуси и призывает Папу Франциска поддержать беларусов в их стремлении к «лучшей политике» и «социальной дружбе», о которых говорится в энциклике.</p>



<p>В начале письма Светлана Тихановская рассказывает Папе о том, как Беларусь пришла к лету 2020 года. Она констатирует, что травмированное войнами, репрессиями и Чернобыльской катастрофой беларусское общество выбрало в 90-х годах власть, «обещавшую стабильность и безопасность, как оказалось – ценой свободы, права выбора и самостоятельности». На протяжении четверти века беларусы неоднократно пытались изменить несправедливый порядок, однако общество оставалось слишком разобщённым, атомизированным. Парадоксальным образом именно во время пандемии коронавируса беларусский народ ощутил силу солидарности и самоорганизации, особенно на фоне пассивности и безразличия государства. Вдохновлённые этим опытом – опытом «братского общества», существующего уже здесь и сейчас, благодаря солидарности и любви, больших перемен, складывающихся из маленьких действий каждого человека, беларусы поверили в будущее и вовлеклись в процесс перемен и в политической сфере. Несмотря на угрозы, давление, преследования, всяческие препоны, в том числе и арест альтернативных кандидатов на президентский пост, они объединились в требовании прозрачных и справедливых выборов.</p>



<p>Один из ключевых образов энциклики Fratelli Tutti – избитый странник из притчи Иисуса Христа о милосердном самарянине. Светлана Тихановская сравнивает с этим странником беларусский народ после выборов. Власти сначала ограбили беларусов, украв их голоса, а когда те вышли на улицы, чтобы мирно выразить свой протест, подвергли их насилию, унижению и пыткам. Однако общество не стало отвечать на государственную агрессию тем же, вместо этого люди из самых разных социальных и профессиональных групп продолжили протестовать мирно. Светлана Тихановская особо подчёркивает роль женщин в этом процессе. Она цитирует православного и католического епископов Артемия (Кищенко) и Юрия Кособуцкого, которые, говоря о протестующих беларусских женщинах, вспомнили слова апостола Павла «Не будь побежден злом, но побеждай зло добром!»</p>



<p>Светлана Тихановская пишет о том, как беларусские христиане разных конфессий ищут выход из политического кризиса. Служители христианских церквей не перестают призывать к прекращению насилия, освобождению заключённых, началу диалога. Католические, православные и протестантские общины устраивают публичные молитвы о мире в Беларуси в храмах и на улицах, организуют помощь пострадавшим, пытаются наладить контакты между церковью, государством и гражданским обществом. Светлана Тихановская отмечает, что часто верующие различных традиций действуют сообща, молятся и работают вместе.</p>



<p>При этом церкви Беларуси разделяют с остальным обществом те страдания, которые оно переносит в своей борьбе за справедливость. Светлана Тихановская называет в своём письме имена многих священников и верующих, которые стали жертвами государственных репрессий за последние месяцы. Это православный священник Владимир Дробышевский, который вышел на улицы Гомеля с плакатом «Спыніце гвалт!», после чего был осуждён на 25 суток тюремного заключения. Это епископ Юрий Кособуцкий и отец Сергей Лепин, которые публично осудили уничтожение мемориала в память о Романе Бондаренко, после чего были вызваны в прокуратуру и получили предупреждения за «разжигание розни». Это христианская активистка из Бреста Елена Гнаук, которая становилась на колени между протестующими и силовиками, молясь о мире, но несколько раз подряд попала за решётку. Это католический священник из Росон Вячеслав Борок, который смело свидетельствует в Интернете о социальном учении церкви и о своей гражданской позиции, за что подвергается преследованиям (на момент публикации письма он осуждён на 10 суток тюрьмы).</p>



<p>Особое внимание уделено в письме личности архиепископа Тадеуша Кондрусевича, главы Католической церкви в Беларуси, который одним из первых призвал власти к диалогу и прекращению насилия, после чего был незаконно лишён права вернуться в страну к своей пастве и находится в изгнании. Светлана Тихановская подчеркивает роль и значение Тадеуша Кондрусевича как «подлинного посредника», который выступил представителем такой церкви, «которая служит, которая уходит из дома и выходит из своих храмов, выходит из своих сакристий, чтобы сопровождать жизнь, поддерживать надежду, быть знаком единства, строить мосты, разрушать стены, сеять семена примирения».</p>



<p>Несмотря на всё давление, беларусский протест сохраняет свой ненасильственный характер. К нему подходят слова энциклики Fratelli Tutti о «миллионах разных действий, великих и малых, которые креативно сочетаются, подобно словам в стихотворении». Светлана Тихановская завершает своё обращение к Папе вопросами и просьбой возвысить свой голос: «Сможет ли голос церкви и голос народа пробиться через бронированные стекла автомобилей, через щиты милиции, через отключенный интернет? Какое пророческое слово имеет силу разрушить эти стены и построить мосты? От имени беларусского народа, мы просим Ваших святых молитв и Вашего истинного слова правды и справедливости, которые были бы для всех нас благословением».</p>



<p>Полный текст письма доступен на <a href="https://tsikhanouskaya.org/ru/events/news/f587e05c94710b7.html">русском</a>, <a href="https://tsikhanouskaya.org/be/events/news/d981e19990f6c31.html">беларусском</a>&nbsp;и <a href="https://tsikhanouskaya.org/en/events/news/f46df99254de4dd.html">английском</a> языках.</p>



<p><a rel="noreferrer noopener" href="https://tsikhanouskaya.org/ru/events/news/fd52cb8a" target="_blank">tsikhanouskaya.org</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
